Kako sam spasla svoju ćerku od njenih transgenderskih fantazija

AUTOR: Čarli Džejkobs (Charlie Jacobs) je pseudonim kalifornijske supruge i majke dvoje tinejdžera. Do nedavno je radila pola radnog vremena, ali je sada posvećena obrazovanju drugih roditelja o tome kako rodna ideologija može savladati dete.

Priča moje ćerke više nije nova. Ovakve priče se dešavaju i u vašoj državi, u vašem gradu, a možda čak i na vašoj ulici. Rodna disforija – neusklađenost između uma i tela – tiho i brzo se širi, zahvatajući živote i devojčica i dečaka.

Ali ovo nije priča upozorenja. Ovo je upozorenje.

Moja ćerka je bila ultra ženstvena devojčica od rođenja. Insistirala je da zidovi njene sobe budu ofarbani u roze, a do trećeg razreda odbijala je da nosi bilo kakvu drugu odeću osim haljina. Izbegavala je igračke starijeg brata i sportske aktivnosti, odlučila se za Šopkinsove (Shopkins) čajne setove i setove za igru, seriju sitnih kolekcionarskih igračaka.

Njena omiljena zabava je bila da se ušunja u moj orman i obuče neke od mojih blistavih odevnih predmeta i moje najsjajnije lakirane štikle. Odustala je od sporta u korist umetničkog stvaralaštva i šivenja.

Sve se dramatično promenilo kada je imala 12 godina. Kako se fizički pretvorila u mladu ženu, prestala je da moli bikini i odbijala je da nosi bilo kakvu odeću koja naglašava njenu figuru. Grudi je sakrila ispod muških veoma velikih dukseva.

Setila sam se da sam uradila nešto slično kada mi se telo promenilo, tako da u početku nisam brinula.

Onda je moja ćerka uronila u umetnost animea i kospleja, u oblačenje u fantastične likove. Podržavala sam njenu kreativnu strast.

Nisam znala da anime i kosplej mogu da preplave i zbune um mladog stvorenja. Nisam znala da su anime i kosplej o „rodnim savijanjima“, kršenju rodnih stereotipa i da zajednica prelazi granicu između pedofilije i seksa.

Takođe nisam znao da se stariji kospleeri „udvaraju“ mlađima.

U isto vreme, moja ćerka je pohađala Tin Tok (Teen Talk), program razvijen u kanadskoj provinciji Manitoba, u svojoj školi. Prema njegovim kreatorima, program je osmišljen da pruži „mladim ljudima tačne [nepristrasne] informacije“ o „seksualnosti, reproduktivnom zdravlju, imidžu tela, upotrebi supstanci, mentalnom zdravlju, raznolikosti i problemima nasilja“.

Ona je, posle svega, kući donela potpuno novi jezik. Ona i sve njene devojke razgovarale su o svojim oznakama – poliamorna, lezbejka, panseksualka. Nijedna od pet devojaka nije izabrala „osnovnu“, kako zovu heteroseksualnu devojku.

I tada sam se osetila nelagodno.

Udaljila se od starih prijatelja i sve više vremena provodila na internetu. Proverila sam njen telefon, ali nisam bio dovoljno lukava da shvatim da je postavila lažne naloge na socijalnim mrežama u slučaju da počnem da ih gledam.

Jedna starija devojka je pokazala romantično interesovanje za nju. Zabranila sam ovoj devojci da se pojavi u našoj kući. Kasnije sam saznao da je maltretirala moju ćerku.

Kada je moja ćerka bila u osmom razredu, odveo sam je na festival animea SekAnime (SacAnime) u Sakramentu u Kaliforniji, kao božićni poklon. Tamo je upoznala devojku koja je bila tri godine starija od nje, ali zrelija za nekoliko svetlosnih godina. Ova devojka je očarala moju ćerku svojom originalnošću, hrabrošću i velikodušnošću.

Starija devojčica se nazivala „oni“. Nakon što su se upoznali, moja ćerka je ošišala kosu kao dečak, prestala da se uređuje i zamolila me da joj kupim donji veš za dečake. Moja ćerka je u svemu oponašala moju stariju drugaricu.Počela je da snima gotovo opscene video snimke za TikTok, njen jezik je postao vulgaran, a svoju sobu je preuredila da izgleda kao pećina. Ona je sama sebi probušila nos jednim od brnjica, koji se provlače kroz nos bikova. Prekršila je sva porodična pravila. Preobrazila se u stvorenje koje je ličilo na vampira. Promenila se do neprepoznatljivosti. Kao ličnost, ona je degradirala, postajući oličenje besa i grubosti.

U leto pred polazak u deveti razred objavila je da je trans. Nakon toga je počela da preti samoubistvom. Pala je u duboku depresiju.

Uspela sam da dođem do svih lozinki za sve njene naloge na društvenim mrežama. Ono što sam videla me je šokiralo.

Skoro svi sa kojima je razgovarala bili su stranci, sa izuzetkom prijateljice koju je upoznala na SekAnime-u, koja joj je poslala video o svojoj masturbaciji. Čet na onlajn platformi Diskord (Discord) sadržao je fetišističke seksualne razgovore. Deca su jedni drugima slala materijale erotskog sadržaja, uključujući i one sa elementima incesta i pedofilije.

Starije devojke su savetovale mlađe kako da svoje golišave fotografije prodaju muškarcima.

Devojke su se hvalile raznim psihičkim oboljenjima. Razgovarali su o dejstvu različitih lekova. Rekli su da zapravo nisu devojke, već dečaci. Razgovarali su o „operaciji“ (tj. uklanjanju dojke) i „jastučićima“ koji formiraju izbočinu na pantalonama, što implicira prisustvo penisa.

Elektronski uređaji moje ćerke bili su ispunjeni video snimcima iz TikTok-a i pričama u kojima korisnici Jutjuba govore o tome kako se sjajno osećaju sada kada su „napravili tranziciju“.

Bilo je poruka u kojima su joj nepoznati ljudi savetovali da zbog odbijanja da se nazove muškim imenom „udari u glavu“ jer je „transfobična“.

Bila sam besan. Uzela sam telefon i izbrisala sve društvene mreže sa njega – Jutjub, Instagram, Diskord, Redit, Pinterest i Tviter. Čak sam joj blokirala pristup internetu. Izbrisala sam sve njene kontakte i promenila njen broj telefona.

Sedela sam pored nje dok je „pohađala“ školu onlajn preko zuma. Uklonila sam Jutub sa pametnih televizora i zaključala daljinske upravljače. Uklonila sam sve anime knjige iz njene sobe. Bacila sam sva njena odela. Svim njenim drugaricama koji su izazivali i najmanju sumnju zabranila sam dolazak u našu kuću.

Otišla sam u policiju zbog pornografije. Odštampala sam zakon i rekla joj da ako joj neko pošalje pornografiju, neću oklevati da tužim.

Mrzela me je kao što narkoman mrzi osobu koja je spreči da se drogira. Ostala sam pri svom stavu, uprkos stalnom verbalnom zlostavljanju.

Nakon konsultacija sa sedam stručnjaka za mentalno zdravlje, pronašla sam psihijatra izvan države koji je bio voljan da istraži uzročno-posledične veze iznenadnog poremećaja rodnog identiteta moje ćerke.

Uronila sam u čitanje svega što je napisano na ovu temu, u razgovore sa roditeljima druge dece i drugim stručnjacima. Neumorno sam radila da obnovim vezu koja je nekada bila među nama.

Posle godinu i po dana totalnog pakla, moja ćerka se konačno vraća svom pravom „ja“, ponovo postaje lepa, umetnička duša, dobra i puna ljubavi.

Ne znam koji su sastojci magičnog napitka pomogli u suzbijanju rodne disforije kod moje ćerke. Sastav ovog napitka može biti drugačiji, ali ja sam to postigla tek nakon greške (vrlo brzo ispravljene) kada je nazvana muškim imenom, naša porodica i svi odrasli u životu moje ćerke su je zvali samo imenom koje je dobila pri rođenju. I koristili su odgovarajuće zamenice u odnosu na nju.

Nismo dozvolili promenu pola, iako nismo mogli da kontrolišemo situaciju u školi. Neverovatno, naša lokalna rimokatolička srednja škola je odbila da sledi naše naređenje.

Kao što sam rekla, isključili smo sve društvene mreže i onemogućili joj komunikaciju sa svima, osim sa onima koje smo proverili. Kada sam vozila ćerku u školu, naterala sam je da sluša posebne podkaste na ovu temu.

Štampala sam materijale o ženama koje su prošle „detranziciju“, reverznu tranziciju (koje su bile na lečenju, ali su se pokajale zbog onoga što su uradile i ponovo počele da žive kao žene), i širila ih po celoj kući.

Postavila sam svu literaturu koju sam proučavala, uključujući Ireverzibilnu štetu: „Transrodna ludost koja zavodi naše kćeri“, od Ejbigejl Šrajer, „Rodna disforija: Terapijski model za rad sa decom, adolescentima i mladim odraslima ”(„ («Gender Dysphoria: A Therapeutic Model for Working With Children, Adolescents, and Young Adults») Suzan Evans i druge knjige.

Pratila sam savete date u podkastima posvećenih temi „Roditelji za etičke principe i pružanje pomoći“ (Parents for Ethical Care), Marije Kefler u preporuke koja daje Marija Kefler u knjizi „ Preseći – kako da oslobodite svoje dete rodnog preobrata i oslobodite od štetnh uticaja: kako spasti vaše dete od rodnog kulta““(“ Desist, Detrans & Detox: Getting Your Child Out of the Gender Cult „).

Pokušala sam na sve moguće načine da vratim blizak odnos koji sam nekada imala sa svojom ćerkom. Kontrolisala sam se, grizući jezik do krvi. Podnosila sam njen bes i odgovarala joj samo ljubavlju. Ili odlazila kada sam znala da ću reagovati pogrešno.

Uhodila sam je i u onim trenucima kada je bila slaba i bespomoćna, grlila je ili legla pored nje u njen krevet. Prestala sam da je tretiram kao da je žrtva neke intrige ili čudovišta.

Dala sam joj do znanja da nikada neću prestati da se borim za nju. Pokazala sam joj svoje plakate sa protesta u kojima sam učestvovala. Zasipala sam je pitanjima koja su ukazivala na nelogičnosti rodne ideologije. Kada je došla u moju kancelariju, uvek sam imala smešne rodno kritične memove na monitoru mog kompjutera. Što je najvažnije, ostajala sam čvrsti pri svom stavu. Odbila sam da prihvatim njene zablude i da saosećam.

Znam da moram da nastavim da budem uporna i da ne popuštam, jer je rodna ideologija prodrla u sve oblasti života. Međutim, sada mogu da odahnem.

Preveo Zoran Milošević

IZVOR: What I’ve Learned Rescuing My Daughter From Her Transgender Fantasy, https://www.christianpost.com/voices/what-ive-learned-rescuing-my-daughter-from-transgender-fantasy.html