Kako se osloboditi osam najgorih navika u vođenju razgovora

Način razgovora utiče na sve oblasti našeg života, bilo da se radi o zabavi, razgovoru sa pretpostavljenim oko povećanja plate, komunikacije na javnom mestu ili govoru u javnosti. Takođe utiče i na sklapanje i održavanje prijateljstava.

Stručnjaci smatraju da komunikacijske veštine stičemo vaspitanjem. Kopiramo roditelje, a zatim nastavnike i prijatelje. Ulaganje vremena u učenje bolje komunikacije može poboljšati način na koji se predstavljamo i promovišemo sebe, što značajno može povećati osećaj samopouzdanja.

Osam najgorih navika u vođenju razgovora po mišljenju stručnjaka

Ja, pa ja i preotimanje razgovora

Svi smo psihološki ožičeni da pronađemo zajednički jezik sa drugim ljudima. Zato, kada nam prijatelj opiše svoje nedavno putovanje na neko egzotično ostrvo, možemo to da iskoristimo kao odskočnu dasku da ispričamo doživljaj sa nekog svog putovanja. Želimo da se povežemo i podelimo svoje iskustvo sa njima – ali uparivanje svake prijateljeve anegdote sa nekom od naših nije najbolji način da to uradimo.

„Stalno spominjanje svog iskustva kada neko priča govoreći: ’O, da, to se i meni desilo‘ je preterano prema drugoj osobi“, napominje Rejli Altano, trener komunikacijskih veština. „Zvuči veoma egocentrično nakon nekog vremena.“

Ako prepoznate da često vraćate razgovor na temu koju najbolje poznajete – na sebe – trebalo bi da poradite na svojim veštinama aktivnog slušanja, kao što je parafraziranje onoga što je druga osoba rekla i postavljanje pitanja. Zapamtite da ljudi žele da se osećaju saslušano i da ne morate nužno da dodajete nešto njihovoj priči.

Ako je preotimanje razgovora osobina nekog našeg prijatelja, trebalo bi da skupimo hrabrost i da mu na to skrenemo pažnju. Altanova predlaže nekonfrontirajući pristup: „Primetio/la sam da kada kažem nešto o tome šta mi se dešava, razgovor se odjednom preokrene na drugu temu. Jesi li i ti to primetio/la?“

Takođe možemo da pokušamo da svaki put kada se to dogodi, preuzmemo reč i nastavimo – „Kao što sam rekao/la…“ – ili da uvedemo u priču zahtev za sagovornikov savet, što može pomoći da fokus ostane na onome što imamo da kažeme. „Ako se osećaju uključenim, imaće manju potrebu da kažu: ’Oh, pa, i meni se ovo desilo‘“, objašnjava Altanova.

Isključivanje

Da li ste skloni da se povučete kada neko kaže nešto što vam se ne dopada – ili se možda durite, odbijajući da nastavite razgovor? Kameni zid, kako se to naziva, je zaštitna tehnika koju neki ljudi podrazumevaju kada su preplavljeni burnim emocijama, navodi Roma Vilijams, terapeut i autorka knjige Unload It: An Effective Guide for Leveling Up Your Communication. Ali to čini da se druga osoba oseća frustrirano, izolovano i odbačeno.

Ako se isključite iz razgovora kada ste uznemireni, možda će vam koristiti vođenje dnevnika ili druge tehnike regulacije emocija, kaže Vilijamsova. Ona obučava klijente da vežbaju govoreći sebi: „Uznemiren sam – treba mi samo trenutak pauze“, umesto da odu bez reči. Ako drugoj osobi damo do znanja da bismo želeli da nastavimo razgovor kasnije, kada se malo saberemo, napetost će se obostrano smanjiti.

S druge strane, ukoliko se iz razgovora isključi naš prijatelj ili partner, možemo da kažemo: „Izgleda da ti je sada teško da pričamo o ovome. Da li bi pauza  pomogla?“ To im može dati vreme i dozvolu koja im je potrebna da stave svoje emocije pod kontrolu, pre nego što nastave da razgovaraju, savetuje terapeutkinja.

Često upadanje u reč sagovorniku

Prvi korak ka razbijanju navike upadanja u reč je da to uvidimo i priznamo sebi – a zatim zaronimo u potragu za osnomnim uzrokom. „Zašto to radim? Da li je to zato što mi se čini da me ne slušaju? Da li je u pitanju moj ego?“ napominje Eni Velkom, vanredna profesorka na Odseku za komunikaciju na Univerzitetu Drekel. Možda ćete uvideti, na primer, da uskačete u reč tokom onlajn sastanaka jer želite da doprinesete rešavanju problema i brinete da ćete propustiti priliku.

Da biste prevazišli tu naviku, poradite na tome da prihvatite da se sve vaše ideje neće čuti u tom trenutku – ali ćete imati dovoljno šansi da ih podelite kasnije. Možete da pošaljete mejl ili zakažete drugi sastanak. Ako i dalje uhvatite sebe da pokušavate da prekidate druge, steknite naviku da se izvinjavate: „Izvinite, prekinuo sam vas. Molim vas, završite ono što ste počeli.“

Ako ste vi taj koga prekidaju, prof. Velkom predlaže da se mirno ubacite: „Izvini, zanima me šta imaš da kažeš, ali želeo bih da završim svoju misao.“ Izražavanje da vam je stalo do njihove perspektive i da planirate da slušate – kada dođe na red – pomoći će im da se osećaju manje defanzivno ili kao da su upravo dobili šamar, dodaje profesorka.

Preopširnost

Svi smo sreli nekoga ko pretvara ono što bi bio dvosmerni razgovor u monolog. „To je najveća pritužba koju čujem kada radim sa klijentima“, kaže Aleks Lajon, profesor na odeljenju za komunikaciju u SUNI Brokportu, koji pravi popularne onlajn video-zapise koji podučavaju ljude da postanu bolji komunikatori.

„Nekim ljudima je potrebno dva minuta da kažu nešto što se moglo reći za 20 sekundi. Zašto? Verovatno zbog pogrešne pretpostavke da sposobnost dugog izlaganja znači da su oni efikasni komunikatori“, veruje Lajon. „Čujete kako ljudi govore: ’Ja sam talentovana pričalica‘, ali slušaocima to ne izgleda uvek kao talenat.

Ako ste dostigli granicu izdržljivosti, smanjite – ovo je jedan put kada je povlačenje iz razgovora dozvoljeno. U scenarijima na radnom mestu, možete da pitate pričljivog sagovornika šta mu je potrebno ili šta je suština, predlaže Lajon. U društvenim situacijama, preusmerite razgovor na neku drugu temu (ili smislite ljubazan izgovor da izađete).

Ako prepoznate da ste vi taj koji preterano govori, pitajte svoje prijatelje za povratne informacije. Recite im da radite na svojim komunikacijskim veštinama, savetuje Lajon, i da biste cenili da znate kako da se popravite. Recite im da je u redu da vas prekinu kada počnete da preterujete i da se iskreno trudite da prekinete tu naviku. „Za to je potrebna hrabrost“, priznaje Lajon, ali korist može biti značajna.

Rasejano „slušanje“

Uopšteno govoreći, ljudi nisu dobri slušaoci, kaže prof. Velkome. Čitamo mejlove tokom onlajn sastanaka; „suptilno“ proveravamo telefon za večerom; pravimo plan za sledeći dan dok prijatelj govori. Ta distrakcija je problem. „Nemogućnost aktivnog slušanja je toliko važna, jer zaista može umanjiti nečiji osećaj vrednosti“, kaže profesorka.

Ako primetite da kolega očigledno ne obraća pažnju na razgovor u radnom okruženju, Velkomova predlaže da im se lično obratimo i skrenemo pažnju da se više uključe. Ili upotrebite malo humora, koji funkcioniše i u profesionalnim i u društvenim okruženjima: „Šta kaže telefon? Želiš li da do podeliš sa nama?“

Ako znate da bi vaše veštine slušanja mogle da budu bolje, za početak stavite telefon u džep ili ga okrenite naopako i fizički uklonite sva druga ometanja, savetuje profesorka. Dajte drugoj osobi potpunu pažnju tako što ćete je gledati u oči, koristiti govor tela kao što je klimanje glavom da pokažete da ga pratite i oduprite se iskušenju da počnete da planirate šta ćete reći pre nego što dođe red na vas.

„Nadgornjavanje“

Razgovor nije takmičenje – ipak se neki ljudi ponašaju kao da jeste. Znate takve tipove ljudi: ako kažete da ste kupili novi automobil, oni će vam reći o svojoj sjajnijoj, otmenijoj verziji. Upravo ste usvojili štene? Njihov pas je prvi u svojoj klasi završio školu poslušnosti, i tome slično.

Najbolji način da se nosite sa takvom osobom, kaže Lajon, je jednostavan: „Dobro za tebe. Srećan sam zbog tebe.” „To na neki način znači da ste povredili svoj ponos, jer bi se mogli osećati kao da im puštate da pobede“, dodaje profesor. „Ali razgovori nisu nešto u čemu bi trebalo da pobedite.“

Možda ste i dalje u iskušenju da uzvratite ne tako skromnim hvalisanjem koje će nadmašiti sve što je sagovornik rekao. Ali proverite svoj ego u realnom vremenu – „Zašto pokušavam da ih nadmašim? Da li je to zato što sam nesiguran ili se osećam niže vrednim?“– to nas može podsetiti da se jednostavno ne angažujemo.

Otimanje ideja

Profesorka Velkom je primetila zanimljiv – i frustrirajući – fenomen: kada žena na radnom sastanku iznese svoje mišljenje o nečemu, muški kolega će to ponoviti kao da je njegovo. „Mislim da je zaista obaveza na drugim ženama i muškarcima da s poštovanjem upozoravaju ljude na ovo“, kaže profesorka. Na primer: „Petre, hvala ti što si sumirao ono što je Milica rekla.“ Taj trik dobro funkcioniše, dodaje Velkomova, jer ne ponižava Petra – ali i dalje odajete priznanje osobi čija je to ideja bila.

Takođe biste mogli da razmislite da ih kasnije povučete u stranu i kažete: „Primetio sam ovo nekoliko puta – verovatno niste svesni toga“. „Uskoro ćete se uveriti da li su svesni, ili nastavljaju da to rade.“

A ako ste vi krivac? Moglo bi vam pomoći da razmislite o poreklu navike i radite na tome da je prevaziđete sa terapeutom ili komunikacijskim trenerom.

Nuđenje neželjenih saveta

Ponekad samo želite da sve to što vas muči ispustite iz sebe – što znači da tražite slušaoca, a ne bujicu neželjenih (i potencijalno irelevantnih) saveta. Neželjeni saveti „utiču na ljude na pogrešan način, jer su pomalo drski“, kaže Altanova. Predlaže da zaustavite osobu sa kojom razgovarate: „Zaista cenim što daješ svoj doprinos, ali sada samo želim da sebi dam malo oduška.“

S druge strane, ako ste skloni da nekom prijatelju kažete neke mudre reči, prvo pitajte: „Da li si spreman da čuješ nekoliko predloga ili radije ne bi sada?“ Taj izraz daje ljudima snagu da kažu ne, ističe Altano – u tom slučaju je važno poštovati njihovu granicu i sačuvati savet za drugi put.

(RTS)