Како Србија може да стане на пут насиљу над Србима на Косову и Метохији

Србија би могла уласком војске и полиције да заштити Србе на северу Косова и Метохије, али би тај чин био скок у неизвесност. За очекивати је да Скупштина Србије изврши додатни притисак на Запад да заустави Куртијев терор, сматра дипломата Владислав Јовановић.

Председник Србије Александар Вучић је у уторак најавио да ће се у наредна 72 сата обратити јавности и рећи шта Србија захтева због суштинског и бруталног напада на српско становништво, пре свега на северу Косова и Метохије, и шта је то што такозвана међународна заједница није испунила а шта је то што Србија тражи, као и шта ће Србија да учини.

Вучић је после двосатних разговора о Косову и Метохији са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком и америчким амбасадором Кристофером Хилом додао и да је за очекивање да са предлозима изађе и пред Народну скупштину током октобра месеца.

„Имаћемо много битних састанака, јер морамо да се боримо за позицију Србије у свету, да тражимо савезнике. На том плану и по том питању радићемо све што је могуће“, рекао је Вучић.

Притисци Запада на Србију дошли до крајњих граница

Стање на северу Косова убрзано се погоршава, а изостаје адекватно деловање Запада, „тих такозваних родитеља и кумова такозваног независног Косова“, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић.

Реч је, по његовом мишљењу, о заједничком деловању Приштине и Запада са циљем да се Србија присили на нешто што иначе није драговољна да сама уради, а то је да прихвати „нову реалност“ коју су они створили у нашој јужној покрајини.

Ту су спремни да играју до крајњих граница, а Јовановић сматра да Запад још увек није свестан да је дошао до крајње границе и да мисли да има још простора за даље психичко, психолошко и емотивно изнуривање Србије и Срба.

„Сматрају да могу још да играју са том политиком комбинованих притисака без ризика да би могло да дође нешто изненађујуће. Томе у прилог иде и то што видимо да би о питању Косова могло било дискутовано у Скупштини, што је опет неки начин добијања на времену. Сад, да ли је то добијање на времену за нас или за друге, то би требало да процене они који располажу чињеницама, али у сваком случају боље је и то него скакати у потпуну неизвесност, што би значило да Србија похита у помоћ Србима на начин који је једино могућ, а то је физички начин.“

Физичка помоћ Србима на Косову и Метохији сигурно постоји у размишљању и у стратегији Србије, али да ли ће и кад до тога доћи то је тешко рећи, сматра Јовановић.

Порука Западу да се не игра

С друге стране, заседање Скупштине и изгласавање заједничког става вероватно би требало да буде наш притисак на Запад да се не игра са повећаним ризицима и да мора уважити макар минималне националне интересе Србије у вези са Косовом и Метохијом, оцењује Јовановић.

„То би у почетку вероватно било да се заустави Курти са свим својим акцијама и да се суспендују оне које су до сада вршене, нарочито на северу Косова, да се хитно и моментално пређе на оснивање Заједнице српских општина и да се кроз то добије простор и време за настављање те непомирљиве политичке битке између нас и Запада у вези са Косовом и Метохијом. Тако да би Запад у једном тренутку морао да схвати да не може да оствари немогуће што је почео са агресијом и да би морао да деескалира ситуацију, да натера Албанце на Косову да прихвате нешто мање од независности.“

Уколико Запад жели да сарађује са Србијом онда би могло доћи до правог дијалога под надзором великих сила, не само западних, и тај дијалог би био о томе какву и колико широку аутономију би Албанци могли да имају на Косову и Метохији као интегралном делу Србије, додаје Јовановић.

„Наравно, све то ако Запад због разних разлога дође до сазнања да није више исплативо инсистирати на крајњем тзв. решењу – независности. Тим пре што се коси са њиховим ставом да су они браниоци међународног права и принципа непромењивости граница и немешања. А пошто су сами прекршитељи свега тога и знају да не могу од тога да побегну иако покушавају да то предају забораву, можда ће под притиском свих тих догађаја и спољних и унутрашњих, и билатералних са Србијом, доћи до неког ранијег размишљања у погледу стварне будућности Косова и Метохије“, закључио је Јовановић.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: