Kako su Albanci od srpskih crkava pravili skladišta

Tragovi života koje su ostavili naši preci i poznate vlastelinske porodice rasuti su na prostorima Skadarskog jezera i Drima. Mnogo vremena delovi tog mozaika bili su daleki našim istraživačima. Toliko, da su istorijske činjenice ustupile mesto narodnim predanjima.

Naši stručnjaci nedavno su uplovili u veliki poduhvat. Krenuli su da spajaju delove mozaika o tome kako je pre mnogo vekova tekao život oko Skadarskog jezera, da mapiraju šta je od tih tragova preostalo. Objektivom svojih kamera hvatali su urušene ili porušene crkve i manastire koje su gradili Vojislavljevići, Nemanjići, Balšići, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići… Pre svega, na prostoru koji je danas omeđan albanskom granicom.

Njihov putopis u fotografijama čini postavku izložbe “Hrišćanska duhovna i kulturna baština na prostorima Skadarskog jezera i Drima”, koja će biti otvorena u utorak u beogradskoj Galeriji fresaka. Izložba je nastala saradnjom Narodnog muzeja u Beogradu, Centra za očuvanje kulturne baštine “Izvorište”, Udruženja srpsko-crnogorske nacionalne manjine “Morača – Rozafa”, a uz podršku Kancelarije za dijasporu.

• Albanija nam je bila posebno zanimljiva, zbog toga što je decenijama bila nedostupna našim stručnjacima. Sve smo radili na osnovu tekstova koji su pisani pre Prvog svetskog rata ili u međuratnom periodu. Nismo imali novije podatke o tome u kakvom su stanju srpski spomenici. Čim nam se ukazala prilika, krenuli smo u istraživanje – priča nam Bojan Popović, direktor Galerije fresaka.

Ekipa iz Beograda nije bila velika. Pored Popovića, činili su je istoričar Simon Đuretić, koji se već više od dve decenije bavi zaštitom i očuvanjem identiteta srpskog naroda, njegovim duhovnim i kulturnim nasleđem u regionu i dijaspori, i Vladan Milutinović, predsednik nevladine organizacije “Izvorište”. Za evidenciju baštine srpskog naroda u Albaniji vrata im je otvarao meštanin Pavle Brajović, predsednik udruženja “Morača-Rozafa”.

• Slika naših spomenika u Albaniji danas je daleko tužnija nego što je bila pre sto godina – ističe Popović. – Poslednji tragovi srpske državnosti se, ipak, nekako drže i odolevaju vremenu. Naši spomenici stradali su u stihijama, nagrizao ih je zub vremena, ali najviše su oštećeni tokom vladavine Envera Hodže. Kada je 1968. izvršena kulturna revolucija, bogomolje u severnoj Albaniji su dobrim delom stradale. Zatvarane su, zagrađene, pretvorene u zadružne domove.

Od desetog pa do kraja srednjeg veka, pitomo skadarsko područje sa obiljem slatkih voda, jezera i reka Morače, Drima i Bojane, blizinom mora, primilo je mnoge crkve i manastire. Podizani su u prstenu oko Skadarskog jezera, njegovoj obali, kao i na rekama. Crkva Svetog Sergija i Vakha na Bojani kultno je mesto u okolini Skadra. Prema mestu u Palestini, u kojem se podvezivao sveti Sergije, Skadar je i dobio svoje drugo ime Rosafa.

• U poslednjih sto godina ovo mesto je veoma propalo – priča Popović.

• Za razliku od Žiče i Studenice, ova crkva je obnavljana tokom vekova. Obnavljali su je Jelena Anžujska i njeni sinovi Stefan Dragutin i Stefan Uroš Drugi Milutin. Obnavljali su je i drugi vladari, o čemu svedoče ktitorski natpisi. Crkva je 1900. godine stajala cela, o tome postoje zapisi, ali ju je reka Bojana dobrim delom oštetila. Od te značajne građevine danas postoji samo polovina južnog dela. Tu su bili grobovi vladara zetske dinastije, kasnije i Balšića. Arheološka istraživanja, međutim, nikada nisu rađena. Možda je te grobove raznela Bojana, a možda tu postoje i danas. Freske u njoj nikada nisu izučene. Postojala je ogromna figura Bogorodice, ali je danas nema. Samo na odlasku videli smo delove figure jednog svetog ratnika i nešto malo fresaka iz Milutinovog vremena. Izložba u Beogradu je zalog tome da napravimo međunarodnu ekipu da se spasu i dokumentuju ti ostaci.

Veliko iznenađenje za naše istraživače bio je muzej u Skadru. Njihova zbirka numizmatike i epigrafike predstavlja pravu riznicu, koja tek treba da se prouči.

• Svi ti gradovi, koji su činili prsten oko Skadra, imali su svoje kovani novac u srednjem veku – objašnjava Vladan Milutinović. – Balšići su imali specifičnu numizmatiku koja se čuva u tom muzeju. Otkrili smo i pločicu iz 12. veka vizantijskog cara Aleksija III Komnina. Na njoj je Aleksij III predstavljen s carem Konstantinom, koji drži krst. Trebalo bi pravilno protumačiti natpis. To bi mogao da bude gornji deo pločice, gde se nalazila vizantijska povelja kojom je Hilandar predat Srbima, Stefanu Nemanji i Svetom Savi. Donji deo okova je u Hilandaru. Nadam se da će saradnja sa muzejom u Skadru da se produbi, kako bi imali jasniju sliku. Za srednjovekovce to su senzacije, koje nisu otkrivene do sada.

Naši sagovornici ističu da su na ovom putovanju naišli ne samo na mnogo eksponata, već i na crkve za koje nisu znali da postoje.

• Popović je u literaturi našao nekoliko srednjovekovnih crkava za koje nisu znali ni u Albaniji – kaže Milutinović.

• Naš cilj je da sve spomenike identifikujemo i zaštitimo.

• Retko su ove crkve dolazile u ruke konzervatora – kaže Popović.

• Koliko mi je poznato, konzervirana je crkva u Drivastu, ali samo zato što je bila deo projekta izgradnje etno-parka.