Kako su srpska društva i institucije u Skoplju brinule o zdravlju stanovništva nakon I sv. rata

Piše: Saša Nedeljković*

Posle Prvog svetskog rata osnovano je Ministarstvo narodnog zdravlja koje je podizalo ustanove za lečenje i sprečavanje bolesti. Ministarstvo je u međuratnom periodu izgradilo sistem zdravstvene zaštite. Ministarstvo se oslanjalo na stručnu pomoć Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu a svaka banovina imala je svoj higijenski zavod. U manjim mestima radile su higijenske stanice i domovi narodnog zdravlja. Do kraja 1926. po selima je delovalo 106 Zdravstvenih stanica. Početkom 1927. postojalo je 45 antituberkuloznih dispanzera. U školama su delovale školske poliklinike. Sem lečenja vršena je zdravstvena propaganda putem predavanja i filmova. Filmove su higijenski zavodi prikazivali stanovništvu besplatno u cilju zdravstvene propagande i pouke. Oporavilišta su krajem 1927. imala oko 2.000 postelja. Glavni zadatak Ministarstva narodnog zdravlja bio je suzbijanje zaraznih bolesti u narodu. Državni higijenski zavodi pomagali su podizanje vodovoda, kupatila, arterijskih bunara… (1)

Rad higijenskih ustanova u Vardarskoj banovini započeo je kao akcija protiv malarije. Kasnije je rad proširen na suzbijanje svih zaraznih bolesti. (2)   Institut za tropske bolesti u Skoplju otvoren je i osvećen 5. aprila 1925.  Govornici na svečanosti istakli su da je posle Hamburga institut u Skoplju drugi zavod u Evropi za tropske bolesti. Najveća malarična zaraza u Jugoslaviji bila je u Makedoniji i Dalmaciji. U časopisu „Srpsko Kosovo” iz  Skoplja istakli su : „…Protiv malarije biće bolji lek isušivanje baruština i borba protivu komaraca. A kad komarci učine pakost ujedom, onda nam je ovaj Institut dobro došao. Ministarstvo narodnog zdravlja neka je za ovo nekoliko godina imalo ovaj uspeh pa je dosta!” (3)

Potom se prešlo na zdravstvenu zaštitu odojčadi, male i školske dece, suzbijanje tuberkuloze i veneričnih bolesti, nadzor nad hranom i vodom za piće, zdravstvenim prosvećivanjem i asanacije terena. Ovu organizaciju je trebalo iz osnove stvarati, jer do tada nije ništa rađeno. Podizane su ustanove u svim krajevima zaostale pokrajine. Do 1937. podignuto je 54 ustanove, od Sjenice do Đevđelije, u gradovima i u teško pristupačnim selima. Vrhunac naporao bio je Higijenski zavod u Skoplju. Rad zavoda i njegovih ustanova postajao je svake godine sve raznovrsniji i obimniji. Hiljade slabunjave dece prošlo je kroz oporavilišta, gde su u peristetskim, kruševskim i dečanskim šumama provela žarka makedonska leta  pod stalnim nadzorom lekara. Slabo ishranjenim učenicima izdavani su obroci hrane u đačkim trpezama. Suzbijane su epidemije pegavca, trbušnog tifusa, šarlaha u difterije. Radilo se po zimi i po najvećim žegama, u gradovima kao i po zabačenim selima neprohodnih krajeva. Od asanacionih objakata do sredine 1934. izrađeno je 78 vodovoda, kaptirano 42 vrela, izbušeno 38 arteskih bunara, iskopano i asanirano 66 običnih bunara, izdato 15.000 m vodovodnih cevi kao pomoć, podignuto 64 kupatila i zgrade u kojima su smeštene higijenske ustanove. Takođe izrađeno je 89 pojila za stoku, 25 korita za pranje rublja, javna perionica sa toplom i hladnom vodom i 125 drugih objekata. Najveći deo radova izrađen je u selima. U selima su održavani domaćički tečajevi, tečajevi za seoske mladiće i predavanja o zdravlju. (4)

Higijenski zavod u Skoplju je 1929. osnovao svoju filmsku sekciju, koja je snimala i izrađivala filmove u režiji zavoda. Snimio je filmove: Malarija (1161 m), Na suncu i vazduhu (400 m), Među budućim domaćicama (335 m), Zaraza pobeđuje (o pegavcu, 1.200 m), Zemljotres na jugu (847 m). Filmove je Zavod prikazivao besplatno u cilju zdravstvene propagande i pouke. (5)

Pokušano je da se manastiri koriste kao letovališta za zdrave i kao sanatorijumi za bolesne od plućnih bolesti. Iz Nudijske škole Higijenskoh zavoda izašlo je nekoliko generacija nudilja.  Ovako obiman program rada bio je moguć kroz saradnju sa najširim slojevima naroda. Saradnja je bila uspešna sa Crvenim krstom, Sokolskom župom Skoplje, društvom “Srpskom majkom”, Narodnim univerzitetom u Skoplju… (6)

Kao primer takve saradnje može se navesti rad Škole za domaćice Skopske Oblasti. Prva škola za domaćice Skopske Oblasti  radila  je od 12. septembra  do 16. decembra 1928. U školi je bilo 26 učenica. Školu je izdržavao Oblasni odbor Skoplje. Ženski pokret iz Beograda je vršio organizaciju i davao radnu snagu, a Higijenski zavod je davao besplatan stan i lekara za higijenu. Školom je upravljala Stanislava Jovanović, upravna članica Ženskog pokreta iz Beograda sa pomoćnicom Stanom Lazarević.  U školi su bile učenice Vanda Kolendić, Vera Vučidolac, Vida Stepić, Danica Todorović, Julija Stavridis, Krstana Bogojević, Leposava Mihaljević, Maća Stojanović, Nevenka Todorović, Nadežda Đorđević, Nadežda Atanacković, Pandora Isailović, Pavlina Điković, Paulina Grebenarović, Roza Čkorović, Rada Sekulić, Rada Pajević, Sofija Stefanović, Slobodanka Janjević, Simka Martinović, Frosa Zafirović, Cana Čemerikić, Cvetanka Džolević, Kosara Ilić, Ljubica Stefanović i Perka Pavlović. Domaćička škola radila je i 1929 godine sa 24 učenice. (7)

Pododbori Kola srpskih sestara bili su: u Ohridu, Negotinu na Vardaru, Kumanovu, Krivoj Palanci, Kratovu, Kičevu, Kavadaru, Bosiljgradu, Bitolju, Gnjilanu, Demir-Kapiji, Štipu, Carevom Selu,  Uroševcu, Sv. Nikoli, Radovištu, Prištini, Gostivaru… Pododbori Kola u Peći, Prizrenu i Đakovici imali su ćilimarske radionice. Pododbor društva „Kneginja Ljubica” osnovan u Skoplju 1921, proširio je delatnost na okolinu i osnovao pododbore u Kačaniku 1926, u Prištini 1928.   Pododbori  društva „Kneginja Ljubica” imali  su  200 članica u Skoplju, 12 u Kačaniku, 60 u Prištini, i 40 u Hanrijevu. U Prištini je pododbor imao svoj dom. Pododbor udruženja “Kneginja Zorka” osnovan je 1929. u Skoplju.  Delovali su pododbori u Kumanovu, Velesu, Bitolju, Krivoj Palanci, Štipu, … . U Strumici je društvo podiglo dom u kome je bila smeštena kuhinja i internat za đake. U Skoplju je 1927. osnovan pododbor društva za pomoć siromašnim majkama „Srpska majka”. Održavao je dispanzer, obdanište i savetovalište za negu odojčadi. Pododbori u Bitolju i Prizrenu osnovani su 1930. (8)  Sokolska Župa Skoplje okupljala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33 privremene seoske sokolske čete. (9)  Sokolsko društvo Skoplje-Matica vodilo je sokolske seoske čete u selima Dračevu, Gornjem Lisičju, Dušanovcu, Sinđeliću, Kučkovu, Brazdi, Čučeru, Banjanu, Mirkovcu i Raštaku. Prikom proslave 25-godišnjice sokolstva u Skoplju 1933. otvorena je u Sokolskom domu sokolska poljoprivredna izložba i izložba ženskih ručnih radova. (10)

Higijenski zavod je uviđajući značaj šuma za zdravlje naroda sarađivao sa šumarskim ustanovama i iz svojih rasadnika za samo nekoliko godina besplatno izdao nekoliko miliona sadnica za pošuljavanje naselja i okoline. Sarađivao je sa veterinarima i osnovao Veterinarsko odeljenje Higijenskog zavoda. (11)

Sprečavajući modernim metodama i sredstvima bolesti i čuvajući zdravlje, u krajevima gde se na to vekovima nije mislilo, rad Higijenskog zavoda je bio deo napora nove države na podizanju svesti i kulture naroda. U tome je njegov najveći značaj. Obiman program rada bio je moguć kroz saradnju sa najširim slojevima naroda. U svom radu sarađivao je sa nacionalnim društvima. Kao primer saradnje može se navesti rad  Škole za domaćice Skopske Oblasti.

* autor je član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene:

1. V. Stanojević, „Higijenska služba”, Narodna Enciklopedija SHS, knjiga IV, Zagreb, 1929, str. 796;
2. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 137, 138, 139, 140;
3. „Institut za tropske bolesti u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. maja 1925, br. 10, str. 16;
4. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 137, 138, 139, 140;
5. „Jugoslovenski filmski almanah“, Beograd 1933, str. 101;
6. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 140, 141;
7. „Prva Škola za Domaćice Skopske Oblasti”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, br. 6, str. 11;
8. Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd,  30 april 1938, br. 4,  str. 33, 34;
9. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplje u toku radne 1934. godine”, Skoplje, Marta 1935, str. 6;
10. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god. ”, Skoplje, 1940, str. 6-30;
11. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 141, 142;