Kako ukrajinske izbeglice u SAD postaju beskućnici

Više od 280.000 Ukrajinaca došli su u Sjedinjene Američke Države kao izbeglice kroz vladin program „Ujedinjeni za Ukrajinu“, ali nisu svi preko okeana našli bezbedno mesto za sebe: neki su završili kao beskućnici, bilo je žena koje su uslovljavane da budu surogat majke, kao i onih kojima je oduzet pasoš.

Program Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD podrazumeva da se građani SAD prihvate obaveze da se staraju o izbeglici iz Ukrajine, pomognu mu dok ne stane na noge. Posle provere u kojem sponzori potpisuju izjavu o finansijama i dostavljaju podatke o prihodima, „Ujedinjeni za Ukrajinu“ prepuštaju staranje o izbeglici ili izbeglicama privatnim licima bez daljeg nadzora, navodi se u tekstu „Njujork tajmsa“.

Anja Mekmarej, predsednica platforme „Welcom.US“ smatra da je pokretanje ovog programa omogućilo značajnom broju ljudi u nevolji da brzo napuste opasnu sredinu u kojoj su živeli.    

Iako su poslednjih meseci provere strože, a izbeglice upozorene na opasnost od trgovine ljudima, direktorka za preseljenje izbeglica u Katoličkoj dobrotvornoj organizaciji Keli Egnju-Barahas kaže da su situacije da ukrajinske izbeglice završe bez krova nad glavom „široko rasprostranjene“.

U agencijama koje se bave preseljenjem izbeglica kažu da su na njihova vrata došle brojne izbeglice koje su se našle u ovakvoj situaciji, iako je onaj ko je pristao da pomogne njihovo preseljenje potpisao dvogodišnju obavezu da se stara o izbeglici koju je prihvatio.

Navode da je bilo i ekstremnijih slučajeva poput Ukrajinke od koje je onaj ko je sponzorisao njeno preseljenje tražio da mu bude surogat majka i druge žene kojoj je „dobročinitelj“ uzeo pasoš ucenjujući je da mu bude ljubavnica. I gradske vlasti Njujorka navode da su neki Ukrajinci završili u skloništima za beskućnike.

Jedna od zamerki na vladin program je to što je zahtevana finansijska sposobnost sponzora na veoma niskom nivou – minimalna primanja onog koji se prijavi da se stara o ukrajinskim izbeglicama prema propisanim zahtevima tek su nešto viša od granice siromaštva.

Američki program osmišljen je prema sličnom kakav već postoji u Kanadi, ali s tom razlikom što kanadski podrazumeva da staranje o izbeglicama mogu da preuzmu samo organizacije, udruženja ili grupe koje imaju najmanje pet članova. Tako se troškovi brige dele između više lica što smanjuje mogućnost zloupotrebe.

A baš o takvim slučajevima piše „Njujork tajms“.

Stanislav Holotjuk iz Nikolajeva je preko interneta našao nekog voljnog da sponzoriše njegovo preseljenje u Ameriku, poslao mu svoje podatke i posle tri dana dobio imigracione papire.

Kada je prošlog septembra došao u SAD sa devojkom i sto dolara u džepu, njegovog „sponzora“ nije bilo, na aerodromu ga niko nije sačekao niti prihvatio, i tako je Holotjuk završio na dokovima Koni Ajlenda. Za „Njujork tajms“ je ispričao da mu je ipak lepo u Americi, ljudi su ljubazni, nema sirena i bombi, a pohvalio se da je stekao i prijatelje – „grupu beskućnika koji takođe žive ispod mosta“. Holotjuk i njegova devojka tek nedavno su uspeli da nađu krov nad glavom – uselili su se kod ukrajinskog prijatelja kog su upoznali u javnoj biblioteci, prenosi RT.

Elena Afanasijeva ispričala je da je sa dve ćerke po dolasku u mali grad u Pensilvaniji u dom žene koja je prihvatila da im pomogne, bila suočena s tim da njena domaćica ne želi da joj da novac koji su lokalne organizacije prikupile za nju i njenu decu, a na kraju joj je tražila da ode iz njene kuće. Sa ćerkama je završila u smeštaju za beskućnike u Njujorku.