Како велики језички модели као ChatGPT мијењају друштво, прилике и ризици

У ери дигиталних трансформација, системи засновани на подацима, попут вјештачке интелигенције и великих језичких модела (ВЈМ) као што је ChatGPT, све више обликују начин на који људи комуницирају, раде и тумаче информације. О овим промјенама разговарали смо с професором Авијем Менделсоном, свјетски признатом стручњаком из области рачунарских наука и инжењерства, који је био гост „Дана научне дијаспоре 2024“, одржаних у оквиру Фестивала умјетности, науке и културе (ФУНК) Универзитета Црне Горе.

Велики језички модели су већ дубоко интегрисани у друштво, омогућавајући бржу претрагу података и аутоматизацију задатака који су раније захтијевали значајно вријеме. Ипак, професор Менделсон упозорава и на њихове изазове: „Велики језички модели могу имати огроман утицај на безбједност и приватност свих нас.“ Кључно питање постаје контрола података, јер начин на који се ови системи „обучавају“ директно утиче на то како ће информације бити презентоване и коришћене.

Један од највећих изазова је висока цијена развоја великих језичких модела, што, према Менделсону, ограничава њихово власништво на велике корпорације и имућне појединце. „Главни проблем је то што онај ко обучава систем може контролисати начин на који ће материјал бити представљен и коришћен у будућности. На примјер, богати појединци могу утицати на већину да повјерује како заслужују додатне привилегије, користећи свој вишак новца за још већи утицај на јавно мњење.“

С обзиром на моћ ових модела да обликују перцепцију јавности, поставља се питање како спријечити ширење лажних информација. Менделсон вјерује да је могуће развити системе за њихову идентификацију, али упозорава да су правне регулативе неопходне: „Можемо идентификовати ботове и лажне информације, под претпоставком да ће особе које их дистрибуирају бити кажњене.“

Професор Менделсон предаје на Техничком институту Тецхнион у Израелу и активно укључује теме везане за ове системе у своју наставу и истраживања. „Предајем предмете на постдипломском нивоу који обрађују ове теме. Такође нудим пројекте како би студенти могли да стекну искуство рада у овој области, а сарађујем и са индустријом на пројектима како бисмо били изложени савременим технологијама.“

Професор Менделсон активно учествује у раду ИЕЕЕ и АЦМ, водећих организација у области рачунарских наука, које развијају програме за привлачење младих талената. Међутим, како истиче, њихов успјех зависи од локалних лидера: „Сви ти програми захтијевају локалне лидере, као што су професори и/или лидери из локалне индустрије, који ће предводити активности. Вјерујем да учешће у овим организацијама може значајно допринијети члановима.“

Поред рачунарске архитектуре, бави се и хардверском безбједношћу, која је све више повезана с развојем великих језичких модела. „Утицај иде у оба смјера; интензивно користимо алате и алгоритме машинског учења као дио нашег рада на безбједности и архитектури. Истовремено, технологија коју развијамо омогућава заједници машинског учења да своје моделе изводи на ефикаснији начин.“

Упркос великом напретку у научној заједници, Менделсон наглашава да је сарадња између академије, индустрије и креатора политика кључна за праведан технолошки развој. „Индустрији су потребне иновативне идеје академске заједнице. Академији је потребна финансијска подршка од стране индустрије, док владе треба да подстичу такве сарадње.“

Порука младим истраживачима

За крај, Менделсон поручује младим истраживачима: „Рад у индустрији високих технологија и истраживање у овим областима захтијева много труда и често може изгледати као да сте у слијепој улици. Али ако вјерујете у циљеве свог рада и своју способност да превазиђете потешкоће, већину времена ћете схватити да је ваш рад користан и да може помоћи у стварању бољег свијета за живот.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: