Каква је судбина најчуднијег објекта у Сунчевом систему, можда га гледамо у последњем делу живота

Марс је, после Земље, најбоље проучавана планета у Сунчевом систему. Само у овом тренутку на њој је неколико ровера и сонди, а око ње круже орбитери. Међутим, изнад црвеног песка двапут дневно уздиже се чудни природни сателит – Фобос.

Упркос детаљним истраживањима Марса, Фобос је потпуна мистерија за научнике и многи га сматрају најчуднијим објектом у нашем систему.Фобос и Дејмос, други Марсов сателит, откривени су 1877. и потпуно збуњују научнике.
„Они су једина два објекта у овој фази, у Сунчевом систему, за које у суштини немамо никакву идеју шта су.

Знамо шта су други природни сателити. Знамо шта су астероиди и комете. Фобос и Дејмос? Немамо никакву идеју – рекао је Паскал Ли са Института СЕТИ у Калифорнији, преноси „Њу сајентист“.
Марсови сателити су можда заробљени астероиди, а можда су формирани од истог диска као Марс. Можда су настали у катаклизми попут оне која је створила Месец или је њихово порекло потпуно другачије.
Шта су Фобос и Дејмос
„Шта су Фобос и Дејмос? Мислим да је то једна од великих мистерија науке“, рекла је Ебигејл Фреман из Лабораторије за млазни погон НАСА (ЈПЛ).
Сада постоји нада да бисмо могли да решимо ту мистерију и то захваљујући новој мисији до Фобоса, на којој се тренутно ради. Мисија би требало да пружи више него задовољавајући одговор: можда нам открије више о историји унутрашњег Сунчевог система, а можда нам да одговоре и о изворима градивног ткива живота на Земљи.
Проучавање ових Марсових сателита до сада није био приоритет јер је већина мисија била фокусирана на њега, преноси Спутњик.

„Фобос и Дејмос су увек били запостављени светови јер су везани за веома занимљив свет – Марс. О њима се никад није много размишљало“, рекао је Дејвид Минтон са Универзитета Пердју у Индијани.
До педесетих година прорачунато је да Фобос направи круг око Марса сваких 7,5 сати, а Дејмос сваких 30 сати. Откривена је и величина ових сателита. Фобос, који је већи, има пречник од само 27 километара на најширем делу, а што је још чудније, Фобос пада ка Марсу брзином од два центиметра годишње. Због тога су научници прорачунали да је његова густина вероватно веома мала.
Фобос је толико чудан да је један совјетски научник својевремено постављао питање да ли је то у ствари ванземаљска свемирска станица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: