Kakvu opasnost slute Srbi koji skidaju prištinske uniforme

Piše: Brankica Ristić

Osam srpskih pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga zatražilo je „demobilizaciju“ ili „raskid ugovora“ sa tom bezbednosnom formacijom koja već duži niz godina nastoji da zvanično postane „Vojska Kosova“. Priština smatra da je za njihovu odluku odgovoran – Beograd.

Politikolog Dragomir Anđelković kaže da Beograd jeste svojevremeno apelovao na Srbe da se ne priključuju toj formaciji, ali da ni u kom slučaju i ni na koji način sada nije mogao da utiče ni na čiju odluku.

„Priština usiljeno radi na formiranju nelegalne vojske i radi međunarodnog kredibiliteta pokušava da što više pripadnika srpskog naroda pridobije za te formacije. S jedne strane, Priština uspeva da novcem privoli Srbe. Sa druge strane, veliki broj Srba, koji su ranije pristupili KBS-u u skladu sa Rezolucijom 1244 i za koje je bilo predviđeno da se bave elementarnim nepogodama i da budu pomoćna snaga policiji, počinje da preispituje svoje dalje učešće shvatajući da postaju deo albanskih paravojnih formacija koje sutra mogu da posluže za udar na Sever“, kaže Anđelković.

KBS su prema izveštaju od prošle godine imale 247 pripadnika iz redova manjinskih zajednica, među kojima su i Srbi. Iste godine se broj srpskih pripadnika sa Severa povećao kada ih je 63 primljeno u tu kosovsku formaciju.

„Srbi koji nemaju nikakvo iskustvo sa bezbednosnim snagama, a to su vrlo često mladi ljudi bez posla, biraju ulazak u te formacije zbog novca, dok oni koji su ranije bili deo tih snaga shvataju u šta one prerastaju i kakva je to opasnost za srpski narod, pa ih polako napuštaju. Mislim da će taj trend biti u narednom periodu pojačan i da Albanci neće lako moći da predstave svoju paravojsku kao multinacionalnu snagu u interesu svih građana koji žive na Kosovu“, veruje naš sagovornik.

Anđelković dodaje da je ovaj postupak Srba stvar njihove moralne odluke i da nikako nije u pitanju neki pritisak. Inače, za transformaciju KBS-a u „Vojsku Kosova“ potrebne su dve trećine glasova u „Skupštini Kosova“.

Kosovski premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj obećao je da će 2018. godina biti godina ne samo vizne liberalizacije za Kosovo, već i godina u kojoj će biti formirana „Vojska Kosova“.

KBS su zvanične oružane snage na Kosovu i Metohiji i nalaze se pod kontrolom i komandom KFOR-a i samoproglašene „Republike Kosovo“. Glavni zadaci KBS-a su zaštita civilnog stanovništva, tj. traganje i spasavanje, uklanjanje eksplozivnih naprava, gašenje požara, itd. KBS su osnovane 21. januara 2009. godine od snaga „Kosovskog zaštitnog korpusa“.

Prema planu Martija Ahtisarija, Kosovo ima pravo na snage sa lakim naoružanjem koje smeju da broje do 2.500 vojnika u aktivnom sastavu i 800 vojnika u rezervnom sastavu. KBS za sada imaju više od 8.000 pripadnika i u svom naoružanju imaju helikoptere, tenkove, protivvazdušno, ali i ofanzivno oružje.