Камо сјутра?

Црна ли си јутрос горо моја црна
нигдје а ни бијела данка
Мајка тужи над искобом Црном
Нема брата док не роди мајка

Намножило се изрода и година трулих
Све гмизавци по јазбини гмижу
И крају знаном, све ближем,
Усуди се наши нижу

Врана врани очи не извади
Ал’ брат брату да исчупа срце
Зар се тако Обилићи хране
Црни вране о црни гавране

Шта то слутис коју муку смјераш
Зар нам колац исти опет спремаш
Нема тебе ако себе немаш
Ако себе даш за шаку зоби
Боље да радјао се ниси
Мој Србине
земљом црном којом ходаш
Некад давно постојао ти си

Опет ће ти за врат стати мука
Опет ће ти судит
Опет, твоја рука
Не треба ти џелат
Благо теби а и благош нама
Не треба ти издајник поред тебе сама

Којим путем мрчио се мајци
Којим путем ти то сада ходиш
Могао би бос по води ти да газиш
Могао би ако брата пазиш

Ако брату ти не копаш јаму
Видио би светлост не би’ глед’о таму
Ни под земљом ти са братом нећеш
Но издају медју вама мећеш

Завист вас је раздвојила дјецо
Дјаво нит’ копа нит’ оре
Мржња вас је обузела црна
А од мржње нема ништа горе

Куд бауљате моји тићи сиви
До Ловћена се погледом допире
И што сте му нижи то је Ловћен ближи
До Ловћена се стиже
Преко Бардањолта и преко Круса
Вучјега дола,
Мојковца, Колашина
Мартинића те преко Маљата,
Берана, оклен сину муња од Кома к’ Ловћену

Те Граховца и Царева лаза
И јуначке части и образа
И Велике наше муке
И преко наших Љешкопоља и Косова Поља
И свих оних наших лелејских гора
И оног Скадра близу нашег мора

Црна ли си јутрос црн ти образ
Моја горо црна
Камо идеш и цему се надаш
Камо сјутра без новога јутра

Новак Коматина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: