Kao iz vode

         Beogradska politička banja, verbalna instalacija (Foto: N. M.)

S nagradom „Branko Ćopić“ u rukama, zapljuskivan i dalje talasima adrenalina nakon besjede u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, taksijem hitam ka klinici koja je već bila u posjedu saznanja koliki sam komad zdravlja ostavio pišući roman „Jedro nade“. Hoće li ove godine biti za ljetovanje? – pitam beogradskog taksistu s nebeogradskim akcentom. – A, ne, neće – kaže – premda bih sada, ovog trenutka zapalio na Halkidiki...

Iz klinike se po vrelom danu na +34°C vraćam s crnim oblacima iznad glave. Petak je, dvanaesti jun, popodne. Počinje manifestacija Noć knjige.

Prije negoli ću se obratiti publici, sreo sam Uroša Petrovića kako posvećeno ispred knjižare Delfi SKC priča s 8-godišnjim dječakom. – Marko je genijalac – kaže mi Uroš – već rešava zagonetke čija se težina meri sa šest ginkovih listića! – Misliš li da će jednog dana da napusti zemlju? – pitam. – Sigurno hoće – klima glavom čuvani pisac knjiga za djecu.

Kakvo je vaše mišljenje o apelu premijera Vučića da se ove godine letuje u Srbiji, na planinama, jezerima i u banjama? – izgovara voditeljka programa i ka meni okreće mikrofon. Odgovor se s razglasa čuje i u dobrom dijelu Resavske: Jedno je – kažem – kada Putin posavjetuje Ruse da ljetuju na Krimu, jer je Krim na moru, i u sastavu je Rusije, a sasvim drugo kada Vučić planine, jezera i banje pretpostavi jedinom fluidu za koji se poslovično veže ljetovališna asocijacija – a to je more. Ničim se – kazao sam – ne može ugasiti želja da oni platežniji među nama zapljusnu jedno od svega dva naša mora, a to je grčko.

Da nije tako, razmišljao sam potom, pa zar bi Palma na izlazu iz Jagodine i pomislio da postavi oznaku koliko je tačno u stotinama kilometara udaljena „njihova“ plaža u Grčkoj?

Jagodinski akva-park, i mnoga druga slatkovodna kupališta, s Adom Ciganlijom na čelu, šta su nego prva pomoć za tijelom netom stasale, za emocionalno upravo sklopljene, za one koji nemaju novaca, na kraju – za one koji nisu blagosloveni geografijom.

S druge strane, niko ne bi trebalo da zavidi rođenim Primorcima, osim na optici, jer bajkoviti pejzaž imaju svakog dana u oku. Prosječan se Primorac rijetko kad stigne da okupa. U moru mahom sezonskih poslova, od posla nema kad.

Tokom Noći knjige opazio sam da u knjižari Delfi SKC ima više naslova o moru negoli što je u nama vremena – ne samo da sva ta mora umočenim prstom liznemo, nego da sve te knjige olizanim prstom uopšte prelistamo.

Deboto se mnogo uradilo da Srbija ostane bez mora. Ko nas je kleo, nije dangubio. Vučićev apel ka podsticanju domaće turističke privrede imao bi (više?) smisla da mu je prethodio (iskren?) apel za podsticanje domaće privrede, sputavanje uvoza i stimulisanje ostanka obrazovanih ljudi.

Mali Marko s početka teksta već je za korak bliži odlasku iz Zemlje.

Njegova generacija raste kao iz vode.