Kapetan Milan Srzentić

Piše: Saša Nedeljković

U Prvom svetskom ratu Sokoli u Austro-Ugarskoj Monarhiji nastojali su da prebegnu i kao dobrovoljci stupe u vojske srpskih država. Mnogi nisu  uspeli u tome. Milan Srzentić, poreklom od Paštrovića rođen  je, u Budvi od oca Adama, sud. savetnika, i majke Milke Matić iz Like. Osnovnu školu završio je u Zagrebu, a pomorsku akademiju u Dubrovniku. Nacionalno opredeljen stupio je kao izvršujući član u Srpski soko „Dušan Silni” u Dubrovniku i marljivo vežbao i pripremao se za borbu protiv Austro-Ugarske Monarhije. Aprila 1914. ukrcao se na parobrod „Radium”, gde se našao sa kapetanom Filipom Hadžijom, rodom iz Orebića, koji je Srzentića zavoleo radi njegove iskrenosti i patriotskog duha, slušajući njegove sokolske ideje. Rat ih je zatekao na putu za domovinu, pa su planirali da prebegnu i da pomognu svojoj braći preko granice. Jedan član posade je prisluškivao njihov razgovor i prijavio ih austrijskim vlastima. Bili su osuđeni na smrt i 17 septembra 1914. streljani. Srzentić je pred streljačkim strojem odbacio sa očiju maramu i sa rukom na srcu uzviknuo: „Srbin umire otvorenih očiju. Pucajte zlikovci. Živio Kralj Petar, Živela Srbija!”. Ovu herojsku smrt opevao je pesnik Vojislav Ilić-Mlađi, u pesmi „Kako umire Dalmatinac”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu. (1)  Pri prenosu posmrtnih ostataka Filipa Hadžije, 10.8.1924. prisustvovale su sve kategorije Sokolskog društva Dubrovnik. Društvo je na mrtvački kovčeg položilo venac. Izaslanstvo društva na čelu sa starešinom otpratilo je kovčeg do Orebića, rodnog mesta  Filipa Hadžije. (2) Posmrtni ostaci Milana Srzentića preneti su u manastir Savinu i zajedno sa drugim žrtvama sahranjeni. Streljanim Bokeljima podignut je  Savinski spomenik 1924.

Pošto je 17 septembra 1934 godine bilo 20 godina od smrti brata Milana Srzentića i njegovog druga kapetana Hadžije Sokolsko društvo u  Herceg Novom je obeležilo njihovo stradanje. Na uspomenu njihove smrti priredilo je društvo 23.9.1934 godine svečani pomen u manastiru Savina u 9 sati, a rimokatoličkoj crkvi Sv. Jeronima u 10 sati, uz učešće predstavnika svih društava i ustanova, učenika i učenica gimnazije i Učiteljske škole sa svim nastavnicima, velikog broja naroda iz mesta i okoline, kao i predstavnika Sokolskih društava Zelenike i Đenovića. Pred spomenikom streljanih Bokelja na Savini, govorio je prosvetar Sokolskog društva Herceg-Novi brat Vuko Ajčević, učitelj. U svom govoru veličao je uspomenu na narodne mučenike. Posle njegovog govora školski recitator Eugen Pancer recitovao je pesmu „Kako umire Dalmatinac”. (3)  Sokolsko društvo Orebić priredilo je svečani pomen Filipu Hadžiji 24 septembra 1934 godine u rimokatoličkoj crkvi. Prisustvovalo je svekoliko članstvo društva i brojno građanstvo. Hadžijinoj udovici, koja je živela sa ćerkom učiteljicom u selu Vrućici na Pelješcu izraženo je sećanje na pokojnika. Pomen je završen povorkom sokolskog naraštaja, a u mesnim školama četvrtina časa nastave bila je posvećena Filipu Hadžiji. (4) Prilikom proslave dvadesetogodišnjice Sokolskog društva Kotor 1936 godine održana je godišnja skupština Sokolske župe Cetinje. Tom prilikom sokoli su posetili manastir Savinu. Na putu za Savinu bila su postrojena sokolska društva Herceg Novi i Zelenika-Kuti sa sokolskom muzikom i sa svim kategorijama. Susret sokola bio je srdačan. U povorci sokoli su se uputili u manastir Savinu, gde su prisustvovali pomenu kralju Aleksandru. Činodejstvovali su iguman manastira T. Danilović i sveštenici M. Knežević i B. Milošević. Po završenom pomenu pred manastirom govorio je starešina društva Herceg Novi Dušan Popović pozdravljajući kotorske sokole i ostale. Odao je počast izginulim sokolima, žrtvama borbe za  oslobođenje, čiji je spomenik stajao u manastiru. Savinski spomenik podignut je streljanim Bokeljima 1924 godine. Zatim se povorka iz Savine  na čelu sa dvema muzikama uputila u grad Herceg Novi, gde je bila pozdravljena od građana. Pošto je povorka sokola i građana prošla kroz grad zaustavila se pred sokolanom, gde je Zonić u ime župe zahvalio Primorcima na srdačnom dočeku i pozvao sokole da istraju na opštekorisnom radu, završavajući svečanost sa sokolskim „Zdravo !”. (5)

Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim 1914/15. u Boki Kotorskoj : Filipu kap. Hadžiji, Vasi Milišiću i Milanu Srzentiću. U Dubrovniku je svečano obeležena dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. (6) U članku „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku” u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić je istakao da se u Dubrovniku govorilo da proslave uopšte neće biti. Sokoli Dubrovnika su se spremali u tišini, bez galame, i sproveli proslavu tako da je mnoge začudilo i iznenadilo. (7) 

Pored dubrovačkih nacionalnih društava sudelovale su i sve sokolske četa iz okoline Dubrovnika. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Franjevci su naredbu poslušali, zastavu su bili izvjestili pa je skinuli. Već ranim jutrom stizale su sokolske čete iz dubrovačkih sela. Čete iz dubrovačkih sela bile su pretežno u narodnoj nošnji. Dosta ih je došlo pa su sa svojim zastavama, muzikama i članstvom bili zapaženi na defileu. (8)  Uprkos ružnog vremena čete su došle sa 250 članova i sa zastavama. Sokolska četa sa Mljeta telegrafisala je da su 94 člana čekala da dođe brod ali zbog nevremena brod nije pristao u luku Sovru. Dan ujedinjenja 1 decembar osvanuo je tmuran ali bez kiše. Pucnjava lumbarda sa tvrđava ujutro najavila je svečanost. Sokolske muzike iz Dubrovnika i Orašca obilazile su grad. Nakon blagodarenja po crkvama svrstala se povorka pred dvorom. Prvo muzika i zastavnici pa za njima razne kategorije sokola, Nova Jugoslavija sa 120 članova, i građani. Povorka je krenula prema vratima od grada gde je čekala postrojena četa vojske. Čim se povorka svrstala govorio je starešina sokolskog društva N. Šutić. Evocirao je dane muka i patnje za vreme rata i opisao herojsku smrt sokola streljanih od Austro-Ugarske. Za njim je govorio podnačelnik grada dr. Buconjić primajući ploču na čuvanje. Posle njih govorio je kapetan Baule opisavši život, rad i smrt svojih kolega dvaju pomorskih kapetana. Zatim je starešina sokola skinuo veo sa ploče a iz hiljadu grla zaorilo se “Slava mučenicima”. Ispod ploče stajali su sestra streljanog Srzentića gđa prof. Rađenović i hercegovački seljak brat Vase Milišića. Njegove suze i jecaji izazivali su suze kod svih prisutnih. Četa pešadije ispalila je počasni plotun, a muzika je svirala himnu. Nastalo je klicanje kralju, Otadžbini, Domu Karađorđevića i Ujedinjenju. Na ploči od korčulanskog kamena bio je zlatan natpis : SOKOLSKIM BORCIMA ZA SLOBODU HADŽIJI KAP FILIPU – MILIŠIĆU VASU SRZENTIĆU KAP. MILANU STRIJELJANIM OD NEPRIJATELJA JUGOSLOVENSKOG NARODA U BOKI KOTORSKOJ 1914-15 GOD. NA SPOMEN – OMLADINI NA UGLED O DVADESETOGODIŠNJICI UJEDINJENJA SOKOLSKO DRUŠTVO DUBROVNIK 1938 P. (9) Masa sveta pozdravila je svečani momenat klicanjem žrtvama za slobodu. Spomen–ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, otkrivena je među gradskim vratima od Pila, na mjestu određenom za spomen–ploče. Posle toga položen je venac na spomenik Ivana Gundulića povodom 300–godišnjice njegove smrti. (10) Povorka je krenula u sokolanu, gde je održana svečana sednica. Starešina N. Šutić govorio je o značaju dana, a D. Rajačić je pročitao  poslanicu Saveza Sokola. Zakletvu je položilo 29 novih članova. Svečana sednica završena je sviranjem himne i pesmom “Hej Sloveni”. U članku u časopisu  „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić je istakao da dvorana nije bila ovako puna  kao na ovaj praznik. (11)  Sokoli su posle podne održali u Sokolani (Sponza) Decembarsku akademiju u počast članovima sokolskih četa. (12) Posle akademije zetsko pozorište dalo je u pozorištu komad  „Đido” za sokolske seoske čete. Uveče je grad bio osvetljen a Dubrovačka građanska muzika je dala koncerat. Grad je bio u državnim zastavama, a posebno ulica Kralja Petra na kojoj su bili postavljeni standali sa zastavama. U članku „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku” u časopisu  „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić istakao je  :

„Ovogodišnja je proslava nadmašila mnogo drugih te je raspoloženje bilo potencirano i oživljeno ovim radom sokolskog društva. Na mnogim građanima vidjele su se suze radosnice koje govorahu : „Naprijed tako, vodite nas sreći i veličini naše lijepe Otadžbine Kraljevine Jugoslavije”.   (13)

    Sokolsko društvo u Budvi postavilo je na svom sokolskom domu spomen-ploču  pok. kapetanu Milanu Srzentiću. Na istoj ploči bilo je ime Đura Zenovića, rodom iz Budve, starešine srpskog sokola u  Budvi, koga su austrijske vlasti streljale 1916. (14) List „Dubrovnik” preneo je 1939. iz „Glasa Boke” članak o postavljanju spomen-ploče Milanu Srzentiću u Budvi. U članku se ističe: „Rodno mjesto mučenika i heroja kap. Milana Srzentića, kojega su Austrijanci strijeljali u tvrđavi Španjola (…) Kako se ove godine navršilo 25 godina od strijeljanja pok. Srzentića i kako je on bio član srpskog sokolskog društva ‘Dušan Silni’, to je Sokolsko društvo u Budvi povelo akciju za postavljanje ove spomen-ploče. (…) obrazovan je u ime sokola i građana uži Odbor za postavljanje i osvećenje ploče. U odbor su ušli g.g. Milo Banović, Danilo Rađenović i Ante Slovinić.” (15) U Budvi uz proslavu Dana Ujedinjenja, 1 decembra 1939, otkrivena je spomen-ploča kap. Milanu Srzentiću kog su austrijske vlasti u septembru 1914. zajedno sa kap. Hadžijom, streljale, zbog njegovog rada za oslobođenje. Osvećenje spomen-ploče obavljeno je pred velikim brojem građana i predstavnika vlasti i društava, posle čega je govorio novinar Ante Slovinić o životu i smrti Milana Srzentića. Održano je nekoliko govora kojima je predočeno tadašnjem mlađem naraštaju, kako se umire za svoj narod i svoje ime. Posle je u sokolskom domu održana svečana sednica, koju je patriotskim govorom otvorio starešina Vl. Radojčić. Uveče je prošla mestom sokolska muzika i održana svečana akademija. Tako se nacionalna i sokolska Budva odužila svom sinu, kapetanu Srzentiću.(16)

Sokolska društva su u međuratnom periodu obeležavala uspomenu na streljane sokole koji su za vreme Prvog svetskog rata iz Austro-Ugarske Monarhije pokušali da prebegnu i se prijave kao dobrovoljci u vojskama Srbije i Crne Gore. O tome je opširno izveštavala sokolska štampa. Savinski spomenik podignut je streljanim Bokeljima 1924 godine. Obeležavanje uspomena na streljane žrtve trebalo je da tadašnjoj omladini predoči kako se umire za svoj narod.  Dok su spomen-ploču u Dubrovniku uklonile ustaše 1941, Savinski spomenik je ostao do danas. 

Napomene  : 

1. Milan Srzentić, „Sokolski glasnik“, br. 3 (15 septembar 1939), Beograd, str. 3; „Poštujući heroizam i žrtvu pionera naše Slobode“, „Dubrovačka tribuna“, br. 262 (19. septembar 1934), Dubrovnik, str. 1;
2. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 66, 67;
3. J.S, „Herceg Novi“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana,  5 oktobar 1934, br. 41, str. 3;
4. „Orebići. Pomen Filipu Hadžiji“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, ,  5 oktobar 1934, br. 41, str. 3; 
5. Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936,  br. 19, str. 2; „Dvadesetgodišnjica Sokolskog društva Kotor“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str.4; 
6. „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;  
7. D. Rajačić,  „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”,  „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar  1939, br. 1-2, str. 32, 33;
8.  „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;  
9. D. Rajačić,  „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”,  „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar  1939, br. 1-2, str. 32, 33;
10.  „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;  
11. D. Rajačić,  „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”,  „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar  1939, br. 1-2, str. 32, 33;
12.  „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;  
13. D. Rajačić,  „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”,  „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar  1939, br. 1-2, str. 32, 33;
14. Kratke vesti iz našeg Sokolstva, Sokolski glasnik, br. 39 (29 septembar), Beograd, str. 4;
15. „Spomen-ploča kap. Milanu Srzentiću u Budvi“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, br. 46 (18 novembar 1939), str. 4;
16. „Dirljiva svečanost u Budvi“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, br. 49 (9 decembar 1939), str. 4; „Spomen-ploča M. Srzentiću“, „Sokolski glasnik“, Beograd, br. 49 (7 decembar 1939), str. 5;