Karadžić – počasni građanin Zagreba
Vuk Stefanović Karadžić
Zastupništvo grada Zagreba dodijelilo je 16. septembra 1861. godine reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data „sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju“.
Koliki je bio Vukov uticaj na hrvatski jezik najbolje je objasnio Ivan Broz, čuveni književni istoričar i lingvista iz druge polovine 19. vijeka.
Hrvati su odlukom Sabora preuzeli Vukov model književnog jezika sa svim elementima, uključujući i akcenatski sistem.
Neki lingvisti dobili su zaduženje da urade „instrumente“ tog jezika i udžbenike.
Godine 1892. Ivan Broz izdaje i štampa Hrvatski pravopis u čijem predgovoru navodi da bi se „sve to moglo nazvati i srpskim pravopisom“.
Hrvatski leksikograf Tomo Maretić 1899. godine izdaje „Gramatiku i stilistiku hrvatskog ili srpskog jezika“.
– Ono što je Ciceron za Latine, to je Vuk za nas – zapisao je Maretić.
Vuk je u Zagrebu imao ulicu više od jednog vijeka, ali je 1992. godine preimenovana, pošto je u tom periodu Hrvatska raskidala sve istorijske veze sa Srbijom i Srbima.
Bečki agent koji je širio latinizaciju ćirilice, na primer izbacio slovo “ Ї ї “ a nepotretno je ubacio odvratno slovo koje čak nije prisutan u latinici a to je slovo „J j“ poreklom iz „Francuske i germanskih zemalja“, koje predstavlja vrsta pokatoličenja Srba, promena identiteta i kao vrsta mosta između Srba i Hrvata. A tu vreme naša crkva je sa pravom objavila kritiku.
Pogledajte nelogičnost reforme srpske ćirilice. Sa pravom je izbačeno slovo “ Ь ь “ / Й й „, koji prestavljaju isti zvuk ( J j ), slovo „“ Ь ь “ uvek dolazi posle suglasnici, a slovo “ Й й“ dolazi uvek posle samoglasnici, naravno to je potpuna nelogučnost u pravoslavni slovenskim jezicima i trebalo je to izbaciti iz upotrebe, jel previše se komplikuje pisano pismo, i takođe je u prvo vreme reforme umesto slova “ Ь ь “ / Й й „, ubačeno je slovo “ Ї ї „, staro slovo u svim ćirilicima, slovenska ćilična verzija latinskog-gerčkog iota ( I i ).
Ali odmah zatim neko vreme, odluka je pala da se koristi odvratno slovo „J j „, jel kako su tvrdili, to predstavlja savršeno slovo (ne vidim po čemu, ali dobro), a u suštini slovo “ J j “ narušava celi izgled srpske ćirilice i vidi se kao iz aviona da ovo slovo nema svoje mesto u naše pisemo.
E sada, kada znamo ovu činjenicu, kada znamo da su s pravom izbačeni slova “ Щ Ы Э Ю Я “ koji predstavljaju dopli zvuci, i to narušava ideju „jedan zvuk, jedno slovo“, e sada zamislite nelogičnost, uz nekakav znak sećanje ili kao neki artefakt da je srpska ćirilica pripadala pravoslavnim slovenskim jezicima, nepotrebno je stvoreno slovo “ LJ lj / NJ nj „, pazite suludna ideja, izbaci se slovo “ Ь ь “ kao napomenuto gore a vraćate ga preko dupli zvuci poput “ LJ lj / NJ nj „, a ova slova krše pravilo „jedan zvuk, jedno slovo“, čista šizofrenija.
Sada eto kako je trebala izgledati naša ćirilica, 100% jedan zvuk, jedno slovo :
A B V G D Đ E Ž Z I Ї ( J ) K L M N O P R S T Ć U F H C Č DŽ Š.
Nema LJ NJ, a zvuci L i J se pišu odvojeno na primer „Nїegoš / Nemanїa / Lїubav / Srbiїa / SRBIЇA / Gorski Viїenac.
Prosto, jasno i logično.
Ćopava lisica,Cincar i šarlatan!
Jedan od prvih drugosrbijanaca !