Kašičica za bebe stara 7.000 godina – pronađena u Srbiji

Polemika stara ceo vek gde je kroz jug Srbije prolazio Via militaris, rimski vojni put, rešena je tokom izgradnje gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Ova veza između istoka i zapada izmenila je trasu gasovoda, a Srbija ima četiri nova važna arheološka lokaliteta. Na jednom je rimska vila, osvanula je i kašičica za hranjenje beba iz 5500 godine pre naše ere.

Stručnjaci su još 2020. godine prošli celu trasu budućeg gasovoda i utvrdili da bi bageri mogli naići na 23 arheološka lokaliteta. Dalja istraživanja uputila su ih na nekoliko mesta najbogatijih ostacima istorije, a na lokalitetu Blato osvanuo je deo antičkog puta.

„Više od 100 godina traje akademska rasprava kojom trasom je prolazio rimski put između Turesa, antičkog grada na prostoru današnjeg Pirota i Remezijane, Bele Palanke. Opšte uverenje je da je ta trasa išla dolinom Nišave, kroz Sićevačku klisuru. Međutim, verujemo da je ovo otkriće razrešilo tu dilemu. Ostaje da definitivno dokažemo da je išao trasom duž današnjeg puta Pirot – Ponor – Bela Palanka“.

Ovo za Sputnjik kaže arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Aleksandar Aleksić, koji sa koleginicom Jasminkom Bogić rukovodi istraživanjima duž trase važnog gasovoda i dodaje:

„Kada smo shvatili da se radi o antičkom putu, pitali smo se šta sada činiti, jer je došlo do ukrštanja gasovoda sa njim. Mogao je da bude rešen kao drugi, da prođe ispod njega, ali smo imali situaciju da se trasa puta u ozbiljnoj dužini od nekoliko desetina metara poklapa sa trasom antičkog puta. Dogovorili smo se da se gasovod zaobiđe“.

Posle pronalaska rimskog vojnog puta, vekovne važne veze istoka i zapada, još jedno iznenađenje. U blizini je pronađen i praistorijski lokalitet. Iako je raznet poljoprivrednom obradom tokom vekova, reč je o pravom carstvu artefakata.

„Iz nekoliko sondi izvukli smo više stotina kilograma pokretnih arheoloških nalaza. Sada se bukvalno pitamo, šta da radimo sa tim. Kapaciteti ustanova nisu takvi da mogu toliko materijala da prime. To je bio drugi razlog da pomerimo cevovod.

Istraživanje samog puta još nije počelo, zato što se nalazi u ataru sela Blato, gde je blato i leti, u vreme suše.

Rimska vila na poljoprivrednom imanju pored Naisusa

Gasovod je na insistiranje stručnjaka zaobišao i okolinu crkve Svetog Arhangela Mihaila, a u ataru sela Malča, istražujući prostor gde bi cevi mogle da se instaliraju, arheolozi su pronašli mali objekat iz 3. ili 4. veka. Kada su počeli da ga istražuju još jedno iznenađenje: još jedna građevina iz tog perioda, mali objekat zapravo se nalazio u mnogo većem.

„Radi se o horeumu, žitnici, poljoprivrednom objektu koji ne može stajati sam. On je verovatno deo jednog rimskog poljoprivrednog imanja koje se nalazilo na tom prostoru. Radi se o potpuno novom lokalitetu koji se, naravno, širi i van trase gasovoda. Verovatno će biti predmet daljih istraživanja. U ovom slučaju smo pomeranjem cevovoda spasili mnogo veći antički objekat“, kaže Aleksić.

Nažalost, ova građevina je na prostoru koji se više vekova poljoprivredno obrađuje, pa je očuvan samo u temeljnoj zoni, ali je veoma važan, jer se radi o novom, do sada nepoznatom lokalitetu u okolini Niša. U njemu su pronađeni i ostaci antičke umetnosti.

„To su fragmenti freskoslikarstva, nismo, nažalost, naišli na njihovu autentičnu poziciju, jer su ovakvi objekti najčešće u kasnijim periodima, tokom Srednjeg veka, pa sve do šezdesetih prošlog, korišćeni za uzimanje kamena kao građevinskog materijala u izgradnji kuća ili pomoćnih objekata.“

Novi putokaz i rimsko kupatilo

Treći arheološki lokalitet koji je pomerio gasovod Niš – Dimitrovgrad je Česma Moralija. Tu je otkriven miljokaz, masivni stub kakvi su postavljani pokraj puteva širom Rimskog carstva.

Prema istorijskim podacima, na tom mestu se nalazio Morali han iz turskog perioda, 16 -17. veka. Verovalo se da je tu nekada prolazio put, pored koga su građena takva odmorišta. To je bila pretpostavka, ali otkriće objekta iz 4. ili 5. veka razrešilo je i ovu misteriju.

„Nažalost, objekat je oštećen ranijom izgradnjom, verovatno starog puta od Niša do Bele Palanke. Ali samo otkriće miljokaza, koga tek treba da pročitamo, novi je dokaz, novi putokaz, smernica za sagledavanje trase Via militarisa između Remezijane i Naisusa. Ovo daje smernicu da je išao trasom današnjeg puta Jelašnica – Crvena reka. Objekat to praktično već potvrđuje. A han nije turski – antički je.“

Kašičica za bebe stara 7500 godina

Velikim otkrićima na trasi gasovoda Niš – Dimitrovgrad kao da nema kraja. Jednako važni su i oni iz praistorije, a otkriveni su ostaci starčevačke kulture, oko 6000 do 5500 g. p. n. e., vinčanske kulture, oko 5000 g. p. n. e., ali i iz bronzanog doba, oko 3000. do 2000. godine pre naše ere.

Jedan od najzanimljivijih artefakata je kašičica za hranjenje beba napravljena od kosti, pribor kojim je na prostoru Srbije neko hranio dete u starijem neolitu, oko 5500 g.p.n.e.. Ovakvih predmeta već dugo ima u muzejima u Srbiji, ali je tek odnedavno poznato o čemu se radi.

„Lokalitet iz bronzanog doba na ušću reke Jerme u Nišavu sada je predmet dodatnih istraživanja. Nema ih puno, verovatno iz klimatskih i geografskih razloga. Sva ta mesta, posebno u rimskom periodu, bila su zanimljiva ljudima, tada su doživljavala brojna oštećenja, tako da danas, u ovom delu Srbije, vrlo retko nailazimo na lokalitete iz bronzanog doba, tako da je samo otkriće takvog lokaliteta značajno.“

Gasovod je završen i pušten u rad, a arheolozi su tek na pola posla.

Uslovi su teški, zbog lošeg pristupa lokalitetima koji su daleko od naseljenih mesta, do njih vode seoski, zemljani putevi koji su često neprohodni.

Pobeda kulturnog nasleđa

Ipak, Aleksić kaže da odavno nisu ovoliko uživali, obično se naporno bore da nešto sačuvaju. Često i ne uspevaju, a sada su imali sjajnu saradnju na relaciji Ministarstvo rudarstva i energetike – Srbija gas – nadzor projekta.

„Svi su razumeli da je ovo državni projekat, uradili smo sve kako treba. Nije na delu bilo samo poštovanje zakona. I više od toga. Imamo gasovod, a sačuvali smo i arheološke lokalitete“, zaključuje Aleksić.

Do sad je istražena površina od preko 2500 kvadrata i prikupljeno više od tone arheološkog materijala koji predstavlja pokretno kulturno nasleđe Republike Srbije.

Osim arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, u istraživačkim timovima su stručnjaci Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Balkanološkog instituta SANU, Arheološkog instituta Beograd, Narodnog muzeja Srbije, muzeja iz Niša, Negotina, Pirota i Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Izvor: Sputnjik