Катнић: Право јавности да зна не може бити апсолутно

Право јавности да зна не може бити апсолутно, односно не може бити апсолутног права на информације из истражних радњи које су у надлежности Специјалног тужилаштва, поручио је главни специјални тужилац Миливоје Катнић.

Он је био један од панелиста на конференцији Отвореност тужилаштава – између тајности поступка и права јавности да зна, коју су данас у Подгорици организовали Центар за демократску транзицију (ЦДТ) и Врховно државно тужилаштво (ВДТ), у сарадњи са ОЕБС-ом.

Катнић је казао да је обавеза Тужилаштва и професионални мотив отворен и транспарентан однос према медијима, уз поштовање ограничења која са собом носи кривични поступак.

Он је рекао да је захтјев новинарске професије и поштовање правила неизношења информација које би ометале судски поступак.

„Новинари, приликом извјештавања о кривичним поступцима као и поступања у одређеним предметима морају водити рачуна да њихово извјештавање буде објективно и без предрасуда“, казао је Катнић.

Он је нагласио да Тужилаштво никада није никоме дало неку информацију мимо званичне комуникације.

Упитан зашто објављују одговоре на питања једног медија на сајту Тужилаштва, Катнић је казао да су одговоре слали директно медијима све док их медији нијесу почели злоупотребљавати.

Коментаришући наводе да тужилаштво има неке привилеговане медије којима даје информације, Катнић је поручио да ће поступак који је и у току и још неке активности те институције показати да то није тачно, и да ће се зауставити цурење информација.

Адвокат Никола Мартиновић казао је постало је важније колико је неко гласан у изношењу свог става, него колико су му аргументи јаки.

Према његовим ријечима, јасно је да орган који води кривични поступак, извиђај и истражне радње, има право да ускрати јавности право да зна одређене информације, и о томе, како је навео, не би требало имати дилему, јер је то пракса у Европи.

„Слободу изражавања у Црној Гори покушавамо успоставити као метод за стицање профита. Апсолутно је видљиво да се одређени подаци, који не смију бити у медијима, износе у њима. Нико неће да каже да је такво изношење кршење људских права особа у поступку, и да је то економски интерес за већим тиражом, односно гледаношћу“, сматра Мартиновић.

Кршење принципа, нагласио је он, не смије бити погонско гориво за стицање профита.

„Износе се информације које немају никакав јавни значај, већ им је циљ скандализација личности или поступака“, додао је Мариновић.

Главни и одговорни уредник Побједе, Драшко Ђурановић, оцијенио је да је „проблем када одређене, привилеговане информације у току поступка, постану предмет јавности и дио посједа одређених медија, селектовано“.

„И то није објављивање фотографија са хапшења, него има примјера десетак исказа свједока сарадника. То је нешто што не може ићи у корист правичности поступка и нешто што је притисак на судство. Проблем је кад дјелимичне, фокусиране информације буду објављене преко привилегованих медија“, казао је Ђурановић.

То, сматра он, значи да долази до злоупотребе медија у циљу неког интереса.

„Рад тужилаштва мора бити под лупом јавности, а Тужилаштво када пласира информације не може то радити селективно медијима. Обавезно је завршити истрагу о цурењу информација. Тај поступак предуго траје и не завршава се, а било је седам-осам случајева кад су медији објавили исказе свједока-сарадника“, навео је Ђурановић.

Главни и одговорни уредник Вијести Михаило Јововић казао да ниједна прича коју су ексклузивно објавили није подигла тираж Вијести ни за 100 примјерака.

„Већина институција у Црној Гори не може добити прелазну оцјену када је у питању комуникација са медијима. Већина се труди да сакрије информације, да их не учини јавним, неће да одговоре ни на неколико једноставних питања“, рекао је Јововић.

Он сматра да „из објективних или субјективних разлога, ова гарнитуре тужилаштава ради више и боље, и зато постоји веће интересовање јавности за њихов рад“.

„И ако више раде, онда имају и више материјала којим могу да се похвале“, додао је Јововић.

Он је оцијенио да је главни специјални тужилац увјерљив, не избјегава питања и одаје утисак да је човјек који говори истину.

„То исто мисле и моји пријатељи, родбина, људи који су га гледали, а које сам питао“, додао је Јововић.

Он је казао да Тужилаштво мора организовати више конференција за новинаре, а сарадња тужилаштва и медија оцијенио је тројком.

Јововић је казао да Главни специјални тужилац треба да саопшти ко, како и зашто води рат против њега.

Учесници панела говорили су и о Катнићевој иницијативи за допуну Закона о Специјалном државном тужилаштву која, између осталог, предвиђа да се без одобрења СДТ не смију објавити подаци о извиђајном поступку.

Мартиновић оцијенио да ускраћивање одређеног дијела информација није спорно, док Ђурановић сматра да је тај предлог добар за друштво.

Јововић је каузао да је тај предлог потпуно погрешан са становишта људских права и права на информисање.

„Овакве ствари и забране се користе за кампању против медија који се труде да раде професионално“, сматра он.

Катнић је казао да је то ограничење да се не крше основна људска права и интерес поступка.

„Право јавности да зна не може бити апсолутно право, односно не може бити апсолутног права на информације из истражних радњи које су у надлежности Специјалног тужилаштва. Објављивање таквих података спрјечава откривање нових кривичних дјела и доказивање постојећих, и уопште вођење извиђајног поступка“, прецизирао је Катнић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: