Католички вјерници данас славе Ускрс

Хришћански вјерници који вријеме рачунају по Грегоријанском календару данас прослављају Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову побједу над смрћу и над гријехом.

Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недјељу зором осјетио снажан земљотрес и анђео Божји слетио је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.

На Ускрс је, према вјеровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах повјеровао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увјери. Одатле је потекла у народу узречица: „Невјерни Тома“.

Према одлукама Никејског сабора 325. године, Васкрс треба славити у првој недјељи пуног мјесеца послије прољећне равнодневице, али обавезно послије јеврејске Пасхе.

Васкрс може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла. Због тога је Васкрс покретан празник и празнује се три дана.

Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наслиједиле, протестантске заједнице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: