Kažnjivo je biti patriota

Piše: Emilo Labudović

„Ovim ste činom sahranili moj patriotizam prema Crnoj Gori koji sam gajio trideset godina, jer ste mi udarili na porodicu, na moju Crkvu i narod kojem pripadam“! Ova izjava, koju će vrijeme koje dolazi sigurno svrstati uz one vojvode Sinđelića, majora Gavrilovića, Miloja Pavlovića,profesora kragujevačke gimnazije, poruke sa Ljubinog groba, majora Tepića… vanvremene poruke prije svega ljudske a onda vojničke i patriotske časti, govori više o stanju prilika u Crnoj Gori od najdubljih socioloških i političkih analiza i studija. Čovjek, predsjednik Sindikata Vojske Crne Gore, Zdravko Kasalica, svojim zvanjem zaklet u čast, u odbranu ljudskosti i najviših etičkih vrijednosti, među kojima je patriotizam pri samom vrhu, izjavio je to pred čovječuljkom, Sašom Čađenovićem, višim državnim tužiocem, koji je svoju i čast profesije davno prodao za trosoban stan i još neke mrvice preko. „Susret“ im je upriličen u formi saslušanja povodom… ko zna sve čega… a upriličio im ga je svojom nemoći da u sebi pobijedi nadobudnost i sujetu uvrijeđeno očerupano pile koje se nekad davno kitilo perjem „sokola“, ministar vojni, Bošković. Jer, Kasalica je počinio najteži mogući grijeh koji se u ovoj Crnoj Gori ne prašta: kazao je da je Srbin i da vjeruje u Boga i Srpsku pravoslavnu Crkvu. Gore nego da je pokrao pola države jer se na to ovdje žmuri na oba oka.

Bilo bi veoma zanimljivo napraviti analizu nacionalne pripadnosti građana Crne Gore, optuženih, osuđenih i onih kojima je proces u toku od kada su Katnić i njegova kamarila „zajahali“ državnog tužilačkog konja. Od onih koji su se žestoko ogriješili o zabrane NKT pa do onih koji su, poput Andrije i Milana, jurnuli na samu državu i spremili joj „krvoproliće kakvo se ne pamti“. Ako iz tog spiska izuzmemo lopuže, švercere droge i „klanovce“, veoma lako bi se došlo do zaključka da dominiraju – Srbi! Biti Srbin a voljeti Crnu Goru (ne Milovu i Rankovu, naravno), biti Srbin i biti patriota, biti Srbin a biti za čast i slobodu, biti Srbin i biti zagovornik tradicionalnih vrijednosti, biti Srbin i vjerujući, biti Srbin a ne svrstati se pod NATO i LGBT barjak, biti Srbin i prosto biti čovjek „koji gordo zvuči“… grijeh je nad grehovima ovoga doba. Stoga ne čudi što su kod toliko „grijeha i grešnika“ Katnić, Stanković i sljedbenici Crnu Goru pretvorili u Sodomu i Gomoru. Ali, „udar nađe iskru u kamenu“!

Građanski otpor tiraniji, bezvlašću, samovolji, despotiji, kriminalu, bezakonju i pojavama nedostojnim ovog vremena i ovog prostora, začet litijama a nadograđen nepristajanjem nikšićkih ljekara da ćute i aplaudiraju, poput plime širi se Crnom Gorom. Čak i u uslovima kada je novi (stari) talas korona virusa opet „ustao“ protiv litija i drugih skupova. Nastojanje režima da u tom prividu „korona zatišja“ kroz iglene uši provuče „predizbornu kampanju“ koje očigledno neće biti, očajnički je pokušaj da se zaustavi nezaustavivo. Ali, znajući sa kim i sa čime se ima posla, neophodno je pod hitno donijeti nekoliko ključnih odluka.

Prije svega, mora se, krajnje trezveno, razmotriti i odlučiti da li je u ovim uslovima uopšte oportuno ući u izbornu utakmicu? Može li se govoriti o fer uslovima kad jedino ona Nikšićanka, zvana Mauna a zapravo „DPS crna kutija“, raspolaže pravim biračkim spiskom dok onaj Nuhodžićev „raste“ mimo narod pa u mnogim opštinama imamo više birača nego žitelja a na nivou države više birača nego odraslih stanovnika? I, ako se već izlazi na izbore, lišiti se svih sujeta i okupiti sve istinske opozicionare i patriote, vodeći računa da se ne ubaci kakav Džaković ili Pajović, jer je odbrana Budve jasno stavila do znanja da snagu opozicionog jedinstva ni pendrek ne može da nadjača. U svakom slučaju, vremena nema previše i valja što prije razgovarati i odlučivati.

Jedna stara japanska poslovica upozorava: „dok tražiš ekser, izgubićeš potkovicu, dok tražiš potkovicu, izgubićeš konja, dok tražiš konja, izgubićeš poruku, a dok nađeš poruku, izgubićeš rat“! Japanci su vjerovatno baš zbog toga među najefikasnijim nacijama na svijetu. Možda bi bila Božja pravda da Milo još jednom „pobijedi“ da bi sam „kusao“ sve posniju čorbu koju nam je skuvao i u njoj se zagrcnuo, ali ova zemlja i ovaj narod nemaju više vremena za njegovo eksperimentisanje. Stoga, koliko god bio kažnjiv i opasan, poslednji je čas za pravi PATRIOTIZAM i spasavanje Crne Gore od ove najezde skakavaca koji je opustošiše do poslednje travke. Jer, „dok tražimo ekser…. “ – ode mast u propast!!!