Kecmanović: Srpsko pitanje se internacionalizuje, a novi raspored snaga u svetu ide nam u prilog

Možda djeluje paradoksalno, ali je dobro što su sa Zapada istovremeno krenuli da Srbima otmu i Srpsku i Kosovo jer to jača naše nacionalno jedinstvo – ocijenio je Nenad Kecmanovih i intervjuu novinskoj agenciji Srna.

Molimo Vas da prokomentarišete najnoviji potez Kristijana Šmita, posebno njegovu izjavu da je odluku o izmjenama Izbornog zakona BiH donio sa ciljem „podrške najavljenom procesu pristupanja BiH EU“.

– Čudi me da Šmit i otimanje javne imovine Republici Srpskoj takođe nije objasnio kao podršku procesu pridruživanja BiH. Ili, možda, da bi nas priznanje njegovog lažnog statusa trenutno uvelo u EU. Sve te njihove inicijative i tumačenja imaju za svrhu da nas uvlače u besmislene rasprave u kojima uzaludno pokušavamo da im argumentima dokažemo da nisu u pravu, gubimo vrijeme, energiju, strpljenje.

– Sve to oni to jako dobro znaju, ali su unaprijed odlučili da od Srpske naprave ikebanu. Novo je samo da im se zbog po njih nepovoljne globalne situacije sada panično žuri. Zato više nema kuvanja žabe, nego svom snagom napadaju sa svih strana. Pristupne pregovore su ubacili u igru kao mamac da se uhvatimo na udicu i sami im olakšamo posao. Dodik je odavno rekao: „Ne treba nam EU ako će BiH u nju ući bez Srpske“

Koliko je cinična i provokativna ova njegova izjava, a i samo ponašanje EU koja BiH sa kolonijalnom upravom poziva da pristupi pregovorima?

– Ja bih im predložio da i pregovore o pristupanju EU obave sa Šmitom koga Srpska ne priznaje, kao što, konsekventno, neće priznati ni rezultate tih pregovora. Bilo bi to cinizmom na cinizam. Otišao bih i korak dalje i obavjestio ih da odustajemo od evrointegracije jer smo procijenili da će se EU raspasti prije nego što Srpska stigne do Brisela. Ili, zašto da im ne predložimo da sve dalje komunikacije oko pristupanja EU započnu sa Banjalukom jer Srpska planira mirni razlaz sa Federacijom, pa BiH u dogledno vrijeme neće postojati kao adresa.

Koji je sljedeći logičan korak Republike Srpske?

– Sljedeći korak je upravo ono što je Dodik i najavio: Srpska treba da donese svoj izborni zakon po kome će jesenji lokalni izbori biti i obavljeni. Generalno, mislim da bi se trebalo dosljedno držati činjenice da Šmit nije visoki predstavnik. To dalje znači da sve što on uradi predstavlja njegovu privatnu rabotu koju nećemo uzimati za ozbiljno. Najzad, o tome nema potrebe da uopšte raspravljaju ni političari, ni analitičari, ni mediji u Srpskoj. Totalna ignorancija širokog spektra! Izuzev na nivou sprdnje. Imamo Dejtonski sporazum, Aneks 4, Ustav, a znamo i da ga tumačimo.

Kakav bi po vama trebalo da bude odgovor parlamenta Republike Srpske?

– Jedini adekvatan odgovor bio bi izglasavanje izbornog zakona Srpske. Takav dokument postoji, od ranije pripremljen, ali postoji ustavna procedure koja traži vrijeme bez obzira što se može donijeti po ubrzanom postupku. Neki kolebljivi poslanici će u diskusiji vjerovatno istaći da Šmitov izborni zakon unosi uglavnom tehničke inovacije, što i nije netačno. Međutim svi smo već naučili kako to oni rade. Prihvatanje i takvih „tehničkih poboljšanja“ značilo bi principijelno pristajanje na nametanje, a njima je to dovoljno da idu dalje i da nameću politička rješenja.

Koliko je važno da u ovim danima kada Srpska i Srbija i njihovo rukovodstvo trpe jake pritiske, iskažu čvrsto jedinstvo i odlučnost da se nametanje neće prihvatiti?

– Ne da je važno nego i presudno. Možda djeluje paradoksalno, ali dobro je što su istovremeno krenuli da Srbima otmu i Srpsku i Kosovo jer to jača naše nacionalno jedinstvo. Dva srpska predsjednika su u intenzivnom živom kontaktu, a sa njima je sve češće i patrijarh srpski. Dodik, koji je poznat po brzim i zapaljivim reakcijama, ovoga puta se neuobičajeno dugo nije oglašavao na Šmitovu odluku. Znači da je dobro promislio odlučujući potez. Vučić, koji je opet poznat po odmjerenim izjavama, sada je oštro uzvratio: „Ako Kosovo uđe u Savjet Evrope, Srbija će izaći!“ I ne propušta da pored Srbije spomene i Srpsku.

– U SB UN, kolektivni Zapad obnavlja rezoluciju o Srebrenici, a Rusija i Kina ponavljaju zahtjev da se raspravlja o njihovoj agresiji na srpske zemlje. Srpsko pitanje se internacionalizuje, ali novi raspored snaga u svijetu ide nam u prilog.

Na kraju, s obzirom da je Aleksandar Vulin, koji se unazad nekoliko godina u vladi Srbije bio zadužen za vojne, policijske i obavještajne resore, izjavio da je predsjednik Dodik u životnoj opasnosti, da li bi trebalo pojačati mjere njegove zaštite?

– Zaštita njegove fizičke bezbjednosti je podignuta na najviši nivo i o tome je nedavno govorio nadležni ministar Karan. Ali, Dodik nije smanjio svoje aktivnosti, često putuje u inostranstvo i gotovo svakodnevno uzduž i poprijeko po Republici, kreće se po Banjaluci i do Laktaša, što povećava rizik. Istovremeno, on je već godinama obilježen kao problem svih problema za Bošnjake i glavna prepreka kolektivnom Zapadu da dovrši kolonizaciju Srpske. Zaštitu otežava što on svako ograničenje svojih političkih aktivnosti radi lične bezbjednosti, doživljava kao poniženje i kukavičluk. Česti boravci na ročištima u Sarajevu predstavljaju poseban rizik, jer je tamo izložen neviđenoj mržnji svakog prolaznika koji bi mu rado dohakao.

Izvor: https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-srpsko-pitanje-se-internacionalizuje-a-novi-raspored-snaga-u-svijetu-ide-nam-u-prilog/