Кина има половину светских залиха пшенице

Фото: Александр Кряжев
Интересовање за куповину брашна из Србије је велико, а захтеве за куповину извозници су недавно добили из Немачке, Чешке и Словеније, што се годинама није догодило.
– Наше тржиште је до сада било регионално, а у последњих пет шест година извоз брашна је преполовљен. Добро је то што се сада отварају нове могућности и то је важно за наш сектор који је последњих месеци због ограничавања цена и извоза трпео губитке – рекао је за „Политику” Здравко Шајатовић, председник пословног удружења млинара и произвођача тестенина „Житоунија”.
Према последњим подацима америчког министарства пољопривреде, светска потрошња пшенице је већ другу годину већа од производње.
Цене расту не само због инфлације већ и због поремећаја понуде и тражње али и из страха. Зато се очекује да ће сада сви повећавати залихе, а нарочито државе које увозе пшеницу, каже Шајатовић. Напомиње да од 280 милиона тона текућих светских залиха пшенице, само Кина има половину. Она с тим количинама покрива своју годишњу потрошњу.
– Поремећаји су огромни. Европа која је у збиру свих држава нето извозник има пшенице за свега месец дана. И те државе ће из страха морати да мењају своје политике. Зато се сада Немачка и Чешка јављају да купују у Србији, а никада то нису радиле. Или Словенија, која није набављала брашно од нас још од распада Југославије – наглашава Шајатовић.
Према његовим речима, у мају ће остати увећане квоте од 23.000 тона, а постоји обећање да би од јуна требало да крене извоз брашна без ограничења. Потврдио је да, од пре два дана, извоз из Србије по утврђеним квотама, тече несметано, и да је свима који су поднели захтеве одобрен извоз брашна.
Постоје и назнаке да би млинарском сектору могла да буде надокнађена и разлика између тржишне и умањене, ограничене цене брашна на основу уредбе за фебруар, март и април ове године.
Цена пшенице достигла је недавно на берзи и 40 динара, а сва дешавања упућују да ће жито остати на цени.
– Уговарање пшеница новог рода већ почиње. И на страним и на домаћој берзи. Једна количина је чак и продата по цени од 37,5 за килограм. То је за динар мање него стара пшеница, а ово значи да ће и жито новог рода имати добро цену – напомиње Здравко Шајатовић.
Додаје да је питање колико ће пшенице уопште бити у продаји јер ће власници, поучени двогодишњим искуством, задржавати робу док ће трговци гледати да што више купе, јер је велика криза у свету.
Политика

Прочитајте ЈОШ:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Svi koji donose odluke da se žito prodaje u ovoj situaciji, kad ga svi kupuju i lageruju, moraju da budu jasno označeni i definisani, da narod zna koga će prvog da pojede kad dođe do gladi.
Mi smo najpametniji na svetu.
Ceo svet kupuje i lageruje pšenicu, samo mi smo pametni pa prodajemo.