Кинески за дјецу

Више се не питам како су људи двапут могли да буду толико глупи да започну рат. Заправо: како су били глупи да ратове не спријече?

Чак и сама вербална пропаганда мира многима служи за ратне сврхе. О миру се данас толико говори не зато што постоји мир, него зато што је мир у опасности. Као што се о поштењу не говори много докле год има поштења, и о здрављу докле траје здравље.

Ове три реченице које с разлогом нисам ставио под знаке навода написао је Владика Николај звонећи на узбуну – пошто се Први свјетски рат завршио, а много прије пакла Другог свјетског рата што га памтимо из уџбеника, казивања, филмова и књига.

Годинама су нам уста пуна безбедности, безбедност нам већ цури из ушију, а на стотинак километара од Београда инсталирају се ракете које могу да носе нуклеарне бојеве главе. Овом пак реченицом Мирослав Лазански звони на узбуну.

И нити је он једини, нити је Владика Николај био једини у своје доба. Напросто, виде људи шта се иза брда ваља, виде шта се спрема иза окуке наших дана.

У пирамидалном поретку, у коме су сви наши мали (про)европски суверени замјењива роба, отуђени од земље из које су никли, али зато пребогати – нити виде свијет у који гледају, нити чују вапаје дана сутрашњег.

Америка је дебело ископала ратну сјекиру. Сенат и Бијела кућа усвојили су закон, а да о томе медији нису рекли ич, којим се легитимише отпочињање рата против Русије. Представнички дом америчког Конгреса усвојио је законски акт 4. децембра. Резолуција 758 оптужује Русију за инвазију на Украјину и претпоставља члан 5 Вашингтонског уговора, тј. доктрину колективне НАТО безбједности. Шира јавност нема никаквог увида у важност одлуке Конгреса, ни о ратним припремама САД и НАТО.

Као да се ништа не догађа, наше земље походе Кинези, и изазивају цунами медијске позорности. Од кредита за први црногорски аутопут ниодакле до нигдје, македонског повезивања са луком Пиреј, српског повезивања брзом пругом с Будимпештом, и остале многе на папиру средњоевропске конекције и кинеске инвестиције – остају ми у уву само зато што сам их пропустио кроз филтер Радио Слободне Европе. Одушевила се, та поуздана и нама пословично наклоњена радио станица, финансирана с оне стране баре.

Радио Слободна Европа поодавно има специфичан угао казивања када макар примјесу руског интереса пронађе на територији од мора до Дунава. Без обзира што тај простор с Русијом спаја океан историје, Слободна Европа жели да нам га исуши из ушију.

И умјесто да буде досљедна гледе финансијера из Вашингтона, којима – суштински – никако не може да иде у прилог забијање кинеског инвестицијског клина у Балкан, Слободна Европа је одушевљена. Кита независних новинара слави кинеску инвазију и Самит 16+1 у Београду.

Нешто ту не штима…

Нити би Кина тек тако (лако) пенетрирала у пословни меки трбих Европе, нити би Америка која ЕУ држи у политичкој покорности то дозволила. Сценарио с неколико непознатих има Русију као константу.

По сценарију, нека се игра одигра.

Али каже пословица: Ако хоћеш да насмијеш Бога, кажи му о властитим плановима.

Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: