Кљајевић: Добарџићева доживјела установу као приватну својину

Портпарол ДНП Јелена Кљајевић упутила је отворено писмо министру здравља Кенану Храповићу.

Писмо преносимо интегрално:

Господине министре Храповићу, овом приликом Вам се обраћам у нади да ћете заштитити пацијенте од бахатости и самовоље директорице ЈЗУ Дом здравља Бијело Поље, Мајиде Добарџић. Наиме, познато је да Добарџићева своју функцију злоупотребљава како би се обрачунавала с политичким неистомишљеницима, дијелећи отказе запосленима и њиховим члановима породица. Али да ће отићи и корак даље, у покушају да своје непријатељство показује и према пацијентима, нормалном човјеку и грађанину је заиста  непојмљиво, макар због Хипократове заклетве, коју је дотична докторица морала положити.

Моја мајка је водила борбу за живот последњих три мјесеца, од тога два у бјелопољској болници, и један у беранској. Такође, није тајна да су у бјелопољској болници постоперативне инфекције нормална појава, те ни моја мајка није била изузетак. Захваљујући одлуци, донесеној у посљедњем трену, успјела сам је пребацити у Општу болницу у Беранама, гдје је, захваљујући др Магделинићу, добила своју животну битку.

Након свих компликација, као и због Паркинсонове болести, од које се лијечи, моја мајка је сада непокретна, те јој је, да би обавила контролни преглед у Беранама, било неопходно санитетско возило, за шта сам имала сву потребну пратећу документацију.

Директорица Добарџић је одбила уредно поднесен захтјев, а када сам данас, 4. децембра, у јутарњим сатима ушла да питам за разлоге и образложење, уз захтјев да ту одлуку добијем и у писаној форми, директорица је изнијела тврдњу да моја мајка нема право на лијечење у Беранама. Након моје сугестије да ја своја права знам, и да инсистирам на одлуци у писаној форми, директорица је прешла на увреде на личној основи уз ријечи: ,,Ја сам човјек, за разлику од Вас, па ћу дати ипак возило.“

А на моје питање, шта значе ове увреде, није хтјела одговорити. Све се ово догађало у присуству, према мојим каснијим сазнањима, правнице ове установе.

Напомињем да Добарџићеву не познајем лично, и да једини разлог њеног непрофесионалног и нехуманог понашања лежи у чињеници да сам функционерка опозиционе партије, ДНП-а, као и да сам јавно подржала свог опозиционог колегу, др Николу Раосављевића, који је изразио протест због своје супруге, коју је дотична директорица оставила без посла, иако је једини логопед на сјеверу државе.

Свјесна сам чињенице да у наступу Мајиде Добарџић има елемената кривичног дјела, али сам такође свјесна и чињенице да наше институције не раде свој посао, те нећу подносити пријаву.

Али овим путем од Вас захтијевам да станете на пут све израженијој самовољи и бахатости дотичне директорице, јер сам у разговору са осталим запосленим из те установе дошла до сазнања да је овакав вид понашања њој својствен, те неријетко своје личне анимозитете показује чак и према онколошким пацијентима, којима је неопходна Хемиотерапија, не дозвољавајући им адекватан превоз у КБЦ.

Из свега наведеног може се закључити да је Добарџићева доживјела ову установу као приватну својину, коју користи као оружје у борби са политичким неистомишљеницима.

На крају бих нагласила да моје коректно реаговање не представља напад по националној или вјерској основи, како Добарџићева воли да представи сваку критику на њен рад, а ко је какав човјек, одлично знају грађани Бијелог Поља, које је ипак мали град.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: