Кнежевић и Раковић о правима пензионера и радника КАП-а

Предсједник ДНП Милан Кнежевић примио је представника пензионера КАП-а Николу Раковића поводом разматрања начина о заштити њихових права везано за отпремнине и рјешавања стамбеног питања за потребе пензионера и радника КАП-а. 

Овом приликом је истакнуто да је одлуком Уставног суда о укидању леx специалиса о исплати отпремнина радницима КАП-а, који је усвојен у Скупштини Црне Горе, још једном урушена борба радника и пензионера за остваривање својих права, па чак и онда када су им иста установљена законом.

Уставни суд се овом приликом позвао на формулације о дискриминацији и на Социјални програм који није усвојен нити је био на дневном реду Владе, па се из тог разлога ова одлука може оцијенити само као скандалозна.

Поводом тога су се представници радника и пензинера безуспјешно обратили Врховном државном тужилаштву да покрене захтјев за заштиту законитости и уставности.

Забрињавајуће је да је Основни суд донио двије позитивне пресуде које потврђују да је Социјални програм на који се позива Уставни суд правно неваљан документ али ВДТ и даље сматра да нема услова за подизање захтјева за заштиту законитости и уставности.

У односу на стамбена права истакнуто је да је тај случај пред Уставним судом још од 1. јануара 2016 године, и да се поред бројних ургенција и даље чека да Уставни суд донесе одлуку по том питању. Иако се ради о сторго намјенским средствима она су потрошене ненамјенски од стране менаџмента КАП-а и које до данашњег дана нису враћене на жиро-рачун радника, чиме су радници и пензионери ускраћени за рјешавање питања крова над главом.

У разговору је посебно истакнут проблем око изградње стамбених јединициа на земљишту које је додијељено од Главног града 2009 године и које је заведено на име тада важећег Синдиката КАП-а који је предводио Зоран Милошевић.

Током 2011 године тај синдикат је престао са својим радом и из њега су поизашла два синдиката које су представљала Сандра Обрадовић и Раде Кривокапић и са којима је заједно менаџмент исплатио пројектантску кућу за изградњу документације везано за зграду од 85 стамбених јединица.

Током 2013 годинe, пензионисани Милошевић као и његови чланови синдиката незаконито окупљају одбор и доносе одлуку о избору инвеститора и извођача радова.

Након тога, иако је неколико пута оспорена одлука посредством Скупштине Главног града почињу радови на додијељеном земљишту, при чему долази до промјене права коришћења на право својине, гдје се као инсвеститор појављује бивши предсједник синдиката и долази до промјене у структури грађевине са 85 на 70 стамбених јединица и изградњом послових простора чија намјена сигурно није рјешавање стамбених потреба радника и пензинера КАП-а.

Са свим овим је упознато и Министарство рада и социјалног старања које очигледно не жели да се позабави непостојеим синдикатом и очигледним кршењем закона у којима постоје основи сумње да се ради о вршењу кривичних дјела јер се ради о отимању имовине.

Имајући у виду бројне неправилности и незаконитости које прате овај процес, истакнуто је да ће пензинери и радници КАП-а истрајати у својој бори за остваривање својих права и очекују од надлежних институција да одмах зауставе градњу док се не ријеше спорна питања.

Предсједник ДНП-а Милан Кнежевић истакао је да подржава и охрабрује раднике и пензинере КАП-а у својој борби јер се ради о остваривању елементарних права која су установљена законом и која су недопустиво, противуставно и недемократски укинута примјеном политичког и правног насиља које је нажалост постала пракса у Црној Гори.

Изразио је спремност да се у потпуности укључи у рјешавању овог комплесног питања и истакао да ће дјеловање ДНП-а у Скупштини Црне Горе и Скупштини Подгорице бити посвећено управо заштити права радника, пензионера и других угрожених категорија у нашем друштву, како у овом тако и у сваком другом случају.

Драстичан проблем са којим се суочавамо није више само чињеница да се закони не примјењују већ да се исти, када то не одговара уском кругу људи из власти, посредством Уставног суда укидају, баш као што је то био случај са законом којим је установљено право на накнаде мајкама са троје и више дјеце. Покушај успостављања ове праксе у политички и правни живот Црне Горе може убрзо да доведе у питање права многих, због чега ова проблематика и заузима значајно мјесто у нашем политичком програму и дјеловању.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: