Књаз Мирко војводи Пламенцу 1900: Орле стари, у моћ Срба ја вјерујем и набрајам жељно дане да млад живот жртвујем
Принц Мирко Петровић, син краља Николе и краљице Милена
Са Чакора данас гледаш гдје весело Срб живљаше и размишљаш о судбини Краљевине јадне наше, ал’ што Бог да, Орле стари, у моћ Срба ја вјерујем и набрајам жељно дане док млад живот пожертвујем, писало је у депеши коју је књаз Мирко Петровић, син књаза Николе, послао војном министру Црне Горе, војводи Илији Пламенцу.
Стихове младог српског књаза и војводе од Грахова и Зете, којима он недвосмислено поручује да за слободу Срба вриједи и умријети, објавио је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 29. јула 1900. године.
Г. Мин. Војном Војводи Пламенцу
Са Чакора данас гледаш гдје весело Срб живљаше,
И размишљаш о судбини Краљевине јадне наше,
Ал’ што Бог да, Орле стари, у моћ Срба ја вјерујем,
И набрајам жељно дане док млад живот пожертвујем
Тамо, тамо, за та брда насљедна ме жеља вуче,
Тамо мили народ српски пати, страда и јауче;
Но пошто те неизбројно турско зрње поштеђело,
Ако редом умирасмо, умри Орле ти весело
Младеж ће се црногорска угледиват на Војводу,
Кои скоро вијек дана служи Књаза и слободу,
Све јуначки и ревносно, и по дневи и по ноћи,
Не подлежућ трудовима ни времену строге моћи.
У истом броју, цетињски лист објавио је и одговор војводе Пламенца којим исказује дубоко поштовање и захвалност младом српском књазу.
– Млади књаже, ја немам ријечи са којима би могао изразити моју најдубљу благодарност за указану ми Вашу данашњу високу награду са депешом коју сте ми благоизволили послати приликом данашњег мога путовања у Велику под Чакор – за коју вам и главари Васојевићки подносе своју највишу благодарност, гласио је одговор војводе.
* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
