Knjiga u vremenu globalne globe
1 min read
Piše: Mišo Vujović
“Porez na glupost se ne naplaćuje”, kaže narod, ali se pamet intezivno oporezuje, opominje vreme. Naše sadašnje – nasušno.
Na sve što se prometuje plaća se porez. Tako kaže zakon, a zakon se mora poštovati, mada nas je drug Tito učio “da se ne treba držati zakona ko pijan plota”.
Naravno ni knjiga, čak i pod kupolama sajma knjige, gde su već par godina obavezne fiskalne kase, nije izuzeta. U vreme komunizma knjige nisu oporezovane osim šunda. Danas je šund u istoj ravni sa ozbiljnim delima što ga na neki način čini favoritom. Takav nedostatak sluha stvara i kolektivno stanje duha.
Manji izdavači, svoja izdanja plasiraju po knjižarama komisiono u najvećem delu, te nemaju potrebu za uvođenjem fiskalnih kasa što ih ne abolira od odgovornosti i drakonski zaprećenih kazni. Mada bi ovakve ad hok manifestacije što je praksa u mnogim zemljama, mogle biti izuzete, a prihod oporezovan na osnovu ostvarenog prometa.
Poreznici su se razmileli po sajmu knjiga pazeći da se neko ne obogati na knjizi koja zajedno sa svojom publikom polako odumire ustupajući mesto novim vidovima komunikacije.
Vredi li više pisana reč!? Koliko košta knjiga a koliko kutija cigareta? Koliko se iz tih budžeta akciznih ulaže u knjigu? Uopšte u kulturu? Nasuprot kiču i subkulturnom egzibicionističkom dilentantizmu!!!
Ko danas zna za Danila Kiša, još manje za Dušana Savkovića ili pesnika Aleksandra Sekulića. Dobrica Erić je nedavno otišao a i njegova rodoljubiva poetika intezivno kruži internetom te još nije usnuo u zaboravu.
Ali nabildovanu steroidno – silikonsku gomilu sa te-ve ekrana svi znaju, sudeći po rejtinzima gledanosti.
Pre par godina je pobednica jednog rijalitija postala najčitanija spisateljka sajma knjiga.
Kija Kockar je ispovraćala surovu istinu koju džeparoši sudbine odavno kroje za male glave i velike trbuhe. Kija je sablazan a očevi nacije i “moralne” ikone svakog režima nikog ne uzbuđuju.
Tako je u zemlji gde estrada caruje, crni humor sa crnim hronikama i kataklizmičnim najavama ratuje, gde se sa istom strašću vatra gasi i raspiruje, gde mirovnjaci zveckaju oružjem, gde se sve deli na naše i njihove, obogaćene patriote i prejedene izdajnike…
U zemlji u kojoj je duša odavno postala šareni mehur, obraz vlažna maramica, reč sredstvo obmane, knjiga jeftina roba, sajam knjiga vašar, književnici moralne krpe, izdavači trgovci knjigama, dežurni puritanci se čude što je starleta postala najčitaniji pisac vašara knjiga.
Gde je tu knjiga, koga briga za znanje i obrazovanje, za naraštaje neotporne na letnji pljusak, zaražene otuđujućim spravicama za virtualnu komunikaciju iz koje crpe sve.
Svet je utonuo u suton i tone u sve dublji mrak opšteg besmisla. Novi poredak već dugo priprema obračun sa tradicijom, razbijanjem svega što čini vertikalu čoveka i celokupne civilizacije.
Džeparenje se nastavlja dok ne ponestane naroda.
@ Kaciga,
Rumunija je po ulasku u NATO, osim raspale „odbrambene“ sile prepoznata po biblioteci na plaži ! nudističkoj koju je Država ponudila kao brend, jbt…
Unikatan u Evropi, tj. EU.
Njihov (rumunski) potencjal u postmoderni, prepoznat je po službi na NATO krstarenjima sa grčkim staffom, jbg..
Ciganska posla.
I pored svega navedenog, a sve je apsolutno tačno, za pohvalu je da Beograd i Srbija i dalje imaju najveći i najposećeniji sajam knjiga na ovim prostorima a i mnogo šire. Godišnja prodaja knjiga u Srbiji je najveća a po broju prodatih naslova i i po broju novih izdatih naslova godišnje daleko smo ispred čitave bivše Juge zajedno a jedina zemlja koja u čitavom regionu može da se poredi sa nama je Rumunija koja ima tri puta više stanovnika i takođe veliku književnu a i kulturu uopšte. Tako da u svom ovom crnilu ima i nekih pozitivnih stvari, naravno da na sve ovo što sam naveo utiče i cena knjiga u Srbiji koja je daleko najniža u regionu što je za pohvalu. Pisci iz regiona, pre svega mislim na naše govorno područje, ako misle da zarade neki dinar od knjiga koje napišu to jedino mogu da ostvare u Srbiji koja još uvek ima kako takvo tržište, u ostalim zemljama to više ne postoji. Obzirom na broj ljudi koji je ostao na ovom području gde se razume srpski jezik i obzirom na vreme u kome živimo, a koje je odlično opisao autor, knjiga u Srbiji i dalje ima svoj značaj a Beograd je i dalje centar književnosti za čitav region a da su vremena za knjigu dobra, nisu, da će biti bolje, teško.