Књижевни башибозук
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Зину ли, црногорски неокомунистички демагози, прокламују мултикултуралост. Мултикултуралности ми, заклињу се од јутра до сјутра. То је ископани темељ државе. Тако звецају са говорница, у медијима, са том паролом прескачу границу. Грци кажу да неко ко надгледа државу, са крова или из подрума, не смије да лаже. Али, у Црној Гори на дјелу је лаж, сушта лаж, што се тиче реченог мултикултуризма.
Мултикултурализам је друштво са опуштеним богатством људског живота и жеље међу људима да изразе свој идентитет на начин који сматрају потребним. Што се тиче Срба у Црној Гори, од тога нема ништа, ни слова, осим лажи. И у здравијим друштвима мултикултурализам је проблематичан, јер имплицира постојање мноштва различитих такозваних култура, али нејасно је шта све подразумијева, и шта би се требало подразумијевати (све) под културом.
То су наслаге и наслаге многих тековина. И, како, некакви неокомунисти, још заглибили до ушију у корупцију и криминал, и сваку лаж, да се баве тако високим котама. Да не ширимо причу колико су западне силе свим средствима, и бомбама, успјеле да разбију такозвану YУ мултикултуралност и мултиетичност, и просули ту „зеницу ока“, да би сад, опет, нудиле да обучемо исти шињел. Шиљел који опет кроје неокомунисти.
У Црној Гори се мултипликује лаж о мултикултуралости! Додајмо и ово: црногорски неокомунисти уводе неофашизам! То би могла бити дефиниција која је сасвим тачна. Црногорски неокомунисти на Србе у Црној Гори гледају као на нешто страно, туђе, на нешто што, тобоже, угрожава њихов опстанак; тако се гледа на онога који је стварно себе уградио у темеље Црне Горе.
И тица у гори зна да је српска књижевност највећа књижевност, у свим временима, кад су у питању Јужни Словени. Тако је и сада, и овдје, у Црној Гори, и диљем бивше распале Југославије. Ишћерати из лектире Змаја, Бранка Радичевића, Дучића, Ракића, Десанку, Ћопића, а на велика врата увести башибозук који ни комшилук не познаје, није ништа друго него културални злочин. И то је мало рећи. Ко су Сунчана Шкрињарић и Кемал Цоцо, је ли ико чуо за тога Кема, одакле сиже Шимо Ешић, одакле Шукрија Панџо, је ли из старе вароши, или из санџака, Блага Журић мора да је из Пржишта, или је мама извјесног функционера деепеса у оставци, па опет Кемал али Мусић (вјеровали или не, чуо сам да има и Кемала Поповића), онда Ханија Муратовић удата Туна, за Ханијом пристиже Сафет Хадровић, а за Сајом Ибрахим Хаџић, ондак Назим Назо Рахмани од Ругове, те и неизбјежна дика субнора Зувдија Хоџић, уз чије пјесмарице иду и Зувдини цртежи староподгоричких ћепенака, ево, бануо и Фехим Кајевић, Фехим што на лулу дише. Алал им вјера.
Каква некултура. Шта је ово зна ли ико од распетог Назарећанина па до данас. Овога никад није било. Ово нико не памти. Сад је све што нико не памти. Цркли сте за ово. Благо оном ко није ишчекао ово. Али, ово неће дуго. Одмах ћете се сјетити ко их је најбоље познао. И зато га ћерају. Ћераћемо се још. Ваистину – ћерати.
Да вас почастим и стоховима једног црногорског витеза пера, такође ућераног у школску лектиру.
„Наврх брда стојим,
Пун накве тичје памети“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Карнеги, тебе може опјевати само какав муфтија…!!!
Ptrahinja vaš savet da posetim lekara je besmislen jer to lekara što valja davno je pobeglo odavde. Ako meni ne verujete pitajte CiA.u ili pročitajte njihov izveštaj.
Pa Karnegi pozvati će mo vas ponekad da šetate sa nama pa možda vi kao takvi u naše razgovore unesete smisao ili nam dok šetate recituje ove nove bisere tipa „na vrh brda stojim pun nauke ptičje pameti…“
„
… Kao i svaka druga protuva, iza ponoći kada luna izgrije, šunjaju se noćni gosti, đeca Nečastivog … Karnegi, PtraHIJENE, hijene …
Nema ljekara koji im može pomoći.
Samo glogov kolac!
Djikane vi i ja baš često se slažemo u komentariima.
Blago vama. Mozete u paketu da setate, sjedite na klupi u parku i vodite duge besmislene razgovore.
Sana, mozda da se konsultujete sa ljekarom?
… Dva odista i više nego lijepa komentara, dva Anonimna!
Čudo jedno, reka bi čovjek, e su samo Srbi odili u škole.
Ovo montenegrina, mož’ im se popišat’ u naobrazbu, valjda se tako reče na montenegrinskom.
Neverovatno šta će nam deca izučavati u „Pravilu za usmeravanje duha“ (Dekart), kao obaveznu, i to – domaću lektiru!
Prosto da čovek ne poveruje, da nam deca neće čitati čika Zmajevu „Pesmaricu“, o kojoj je tako divno, pisao i Andrić, kao o mapi mašte kroz koju smo svi prošli, e da bi joj se kasnije, pod zrele dane, vraćali sa osećanjem duboke zahvalnosti. (Pa i jedan majstor kakav je Vasko Popa, „Spisak“ iz „Kore“, piše pod otvorenim, tj., neskrivenim, Zmajevim uticajem. Šta reći tek za Desanku, za njen poetski dodir, za našu najveću – pesnikinju!, a složićemo se da ih nema mnogo, nego taman dovoljno. Ono što je u refleksiji jedna i jedina Isidora Sekulić, to je u pesmi Desanka Maksimović!)
Došla neka zadnja vremena, te će nam deca, „Velika u duhu ali nevina po umu“ (Sontang), učiti nekakve bošnjačke zaumnike; ako to nije vakumirana „kultura“, onda, zaista, ne znam šta je.
Sa rečima se nije šaliti; prvo ste falsifikovali Istoriju, dakle, iskrivili i na svoju ruku interpretirali prošlost, sada nam udarate i na književnost, na izvore duha, na „Vrhove umetnosti koja se stiče u poeziji“ Hajdeger.
Gospodo – dolazi vreme u kojem ćemo se, s debelim razlogom, stideti pred decom! (Možda je već došlo, nego smo mi, nažalost, izgubli osećaj za stid!)
Читам, а не вјерујем.
Шта су у стању да ураде лупежи да би сачували опљачкано од народа.
Је ли Слово спало на овај ниво, и јаде. Јесте, није вајде крити.
Заклињу се у антифашизам, а из програма избацују Крваву бајку Десанке Максимовић. То је фашизам. То је ђаво стиго, и развио свој барјак.
Зато ће сами себе и појести, ко што крмача поједе свој окот. Не свиће ево неко доба, има томе скоро осамдесет љета.
Питање је, које се намеће: да ли ови бошњаци и бошњакиње своје стихотвореније пишу тзв. црногорским језиком, или бошњачким.
Но, неће се они забројити кад већ имају Аднана Чиргића, рефоматора тзв. црногорског језика. Или се ради о безименом, а заједничком језику.
… Nijedan je Komljene!
Jedan, a nijedan!
Zaista jedan
Hvala što nas počasti ovim stihovima biserima. Ha ha ha….
… Jedan je Bećir!
Ma, jok, no Dževad Galijašević!
Bilo bi korisno da objavite spisak lektire za osnovne i srednje škole, nije predugačak. Ali onda ne bi mogli da lažete. A laž je suština srpskog bića, srpske istorije, sadašnjosti i budućnosti, zar ne?