Ко год сматра да је заслужан што је бранио Мајку Цркву – никакав је син!

Аутор: О. Дарко Ристов Ђого

Не сјећам се да се оне ноћи изгласавања закона, хапшења посланика, полицијске тортуре на Жабљаку према Владици Методију, полицијске тортуре у цијелој Црној Гори, неко питао шта ће неко овдје или тамо.

Не сјећам се оних првих дана у Острогу, када још нису ни пошле литије већ молебани се читали да је ико има на уснама осим молитве и забринутости.

Не сјећам се да се и на једној литији неко питао ко је за шта заслужан или чије су заслуге веће. Чак ни ону браћу која нису била за литије није нико питао да ли су постали у међувремену за, нити су они питали било кога да ли је дошао као човјек или као политичар.

Не сјећам се да су се много или уопште бунили и они што би понијели неку заставу, па им се рекло да је сложе, нити је ико икоме рекао да не долази и да није добродошао.

Није се сваком свиђала свака бесједа на свакој литији, али поента и јесте да се не застаје нити прекида љубав кад је Бог међу нас, а бреме заједничко.

Да ми је неко некада рекао да је одбрана своје Цркве и светиње некаква епохална „заслуга“ око које ћемо се свађати – не бих му вјеровао. Заслуге? За шта? Што смо коначно бранили Цркве, кад је то остала једина светиња коју још нису отели или бар пополовили да „може и овако и онако“.

Надилажење подјела у друштву? Ко? Ми који нисмо у стању да било шта отрпимо од браће, истинске, који се једних нису одрекли – како смо у стању да волимо ону браћу која би нас у тракторима слали или по пасјим гробљима опет стрељали и копали, ако је баш сваки неспоразум међу нама повод за бесконачну свађу и препирку?

Ко год сматра да је заслужан што је бранио Мајку Цркву – никакав је син. Мајка се брани јер се бранити мора, заслужан је онај који брани туђу.

Ко год каже да може да воли браћу која га каменицом гађају а не може да отрпи ни најмању увреду брата са којим је јуче у литији стајао или са којим се од исте Чаше причешћује – лажа је и у мраку ходи.

Јесмо ми најдиректнији Његошеви потомци. Срби, брате, Срби. Гледаш у четири оцила и питаш се како један народ који је изабрао да чезне за слогом може да се свађа толико.

Извор: Бунт

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: