Ko je bio Mustafa Golubić – Ja sam vaš zemljak iz Bosne ali sam Srbin jer mi je maternji jezik srpski

“Evo mene. Ja sam Musliman iz Bosne. Ja sam vaš zemljak iz Bosne ali sam Srbin jer mi je maternji jezik srpski…” Mustafa Golubić u autorskom tekstu objavljenom u Ilustrovanoj ratnoj hronici.

Evo kako Mustafu iz tih, ratnih godina, opisuje jedan njegov prijatelj “solunac” Životije Čokić iz Kovačevca kod Mladenovca: “kad život visi o koncu i drugog izlaza nema, on je kao protiv meru upotrebljavao drskost, prelazeći u napad kao da je ugrožen njegov neprijatelj a ne on… U slobodnim časovima je mnogo čitao, pisao dnevnik ili spavao…”

Mustafa Golubić – Mujko bio je kontrovezna ličnost – član tajnih društava Mlada Bosna i Crna ruka, kao i tajni agent za vrijeme komunističke vlade Jugoslavije i SSSR-a.

Rođen u Bosni i Hercegovini, u Stocu, 1890. godine, kao Srbin islamske vjeroispovijesti je čovjek sa stotinu lica i još toliko pasoša i ličnih isprava.

Popularna serija „Senke nad Balkanom“ skinula je prašinu sa njegovog imena i „vratila ga u život“.

Mujko je kao prvi srpski agent u sovjetskoj obavještajnoj službi uzeo učešće u organizaciji atentata na Lava Trockog u Meksiku.

Radio za rusku carsku obaveštajnu službu

Postoje zapisi da je Mustafa bio Staljinov prijatelj i da je veliki Hazjanin zbog njega pušio „hercegovina-flor“,te da mu je Mustafa nabavljao duvan iz svog zavičaja u Hercegovini.

Golubić je prije Prvog svjetskog rata počeo da radi za rusku carsku obaveštajnu službu Ohranu.

Golubić je budućeg doživotnog predsjednika SFRJ i vođu Pokreta nesvrstanih nameravao da ubije još 1934. godine. Njuh starog obaveštajca i crnorukaša govorio mu je da nešto debelo nije kako treba u vezi s nekadašnjim austrougarskim narednikom i bravarom iz Kumrovca

Mustafa Golubić nije podnosio Josipa Broza Tita od prvog trenutka kada ga je sreo. Rodoljub Čolaković u svojoj knjizi kaže da ga je Golubić nekoliko puta upozoravao da vodi računa o kontaktima sa svojim zemljacima iz Jugoslavije. Tita naročito nije podnosio, smatrao ga je nepouzdanim čovekom i za njega je uvek govorio da je dvostruki špijun.

Takođe, prema sovjetskim izvorima, koje između ostalih citira i Boris Ponomarjov u svojoj knjizi “Mustafa Golubić – Staljinov ubica”, Golubić je budućeg doživotnog predsednika SFRJ i vođu Pokreta nesvrstanih nameravao da ubije još 1934. godine.

Njuh starog obaveštajca i crnorukaša govorio mu je da nešto debelo nije kako treba u vezi sa nekadašnjim austrougarskim narednikom i bravarom iz Kumrovca. Jednom prilikom je za Tita Mustafa u restoranu hotela “Luks” izjavio pred Gorkićem i Čolakovićem kako je to “jedna engleska špija kojoj će on doći glave”.

Nikada Golubić svojim sagovornicima, pa ni Rodoljubu Čolakoviću s kojim se, moglo bi se reći, družio, nije rekao zašto je to mislio i zašto je na kraju krajeva to i izrekao. Ali svi su jako dobro znali da Mustafa Golubić ne troši uzalud reči i da kad nešto obeća, tvrdo drži do te svoje reči.

“Iako je radio na sasvim drugom poslu, pratio je odnose i prilike u rukovodstvu KPJ, i nije mnogo cenio ljude koji su se u njemu smenjivali. Većinu je smatrao karijeristima koji se ne libe nikakvih sredstava da bi se što bolje plasirali u Kominterni i dodvorili pojedinim rukovodiocima”, napisao je Čolaković o tome šta je Mustafa Golubić mislio o jugoslovenskim komunistima u periodu između dva rata.

Ipak, iz njegovog svedočenja vidi se da je pored svoje uloge sovjetskog superšpijuna i likvidatora ipak imao tu sentimentalnu crtu vezanosti za domovinu za koju se nikada nije borio. Kako je govorio, u mladosti se kao crnorukaš borio za Srbiju, a onda se borio za Svetsku revoluciju. Ipak, Jugoslavija mu je bila draga.

U velikim čistkama Kominterne polovinom tridesetih godina, likvidirano je više od 400 rukovodilaca komunističkih partija širom evrope. Mustafa Golubić je imao veliku ulogu u organizaciji, pripremi i egzekuciji, u svakom smislu, ovih odluka Kominterne.

Posebno je bio kivan zbog odluka rukovodstva Komunističke internacionale i Staljina kada je u čistkama stradao njegov drug Milan Gorkić, ali ni tada nije dovodio u pitanje sud svoje partije. Smatrao je da je Gorkić nastradao zato što je bio naivan i nedorastao spletkaroškoj atmosferi koja je u to vreme carovala u Kremlju i u hotelu “Luks”.

Gorkić je bio na čelu KPJ od 1932. godine, kada je odbio da preuzme vođstvo nad KP Češke, svoje domovine. Inače, pravo ime Milana Gorkića je bilo Jozef Čižinski, otac i majka su mu bili Česi koji su došli u vreme Austrougarske da žive i rade u Bosni, tačnije u Sarajevu. Porodica je nakon Prvog svetskog rata uzela srpska imena i prezimena.

Gorkić je bio štićenik Buharina i Malinjina, visokih funkcionera sovjetskog režima, i kao takav je napredovao u hijerarhiji Kominterne. Oženio se sa Beti Glen, takođe istaknutom figurom u sovjetskoj nomenklaturi. Zanimljivo je da je 1932. godine Gorkić osudio članove i rukovodstvo KPJ koje se nalazilo u zemlji jer nisu podržali na svaki nači

n ustanak i pobunu koju su organizovale ustaše na Velebitu. Mustafa Golubić je često odlazio u stan u kome su živeli Gorkićevi i tamo je često znao i da prenoći. Ipak, kada je Gorkić u velikoj čistki optužen da je britanski špijun i zbog toga streljan 1. novembra 1937. godine, Golubić se nije zvanično bunio.

Nije poznato da li je o tome reč jednu progovorio u svojim razgovorima tet-a-tet sa Staljinom, ali je za Gorkićevu smrt okrivio Josipa Broza Tita i njegovu ambicioznost. Još kad je ubrzo polovinom 1939. godine doznao da je Tito poslao pismo rukovodiocu Kominterne Gerorgiju Dimitrovu u kome je optužio Gorkića za defetizam i samovolju u rukovođenju KPJ.

Još kada je doznao da je upravo Tito nasledio njegovog prijatelja na čelu KPJ, fiksirao je Josipa Broza kao smrtnog neprijatelja i obećao je Gorkićevoj udovici pre nego što je i ona nestala u vrtlozima Velike čistke iz 1937. i 1938, da će kada sud partije osudi Josipa Broza na smrt kao izdajnika revolucije i špijuna upravo on biti taj koji će presudu izvršiti. “To zadovoljstvo mi niko neće oduzeti pa ni Staljin”, govorio je Mustafa Golubić

Golubić je 5. juna 1941. uhapšen od strane Gestapoa u Beogradu i nakon pet saslušanja je ubijen. Kada je sovjetska vojska oslobodila Beograd, obavještajne službe ukrajinskog fronta, pronašli su, ekshumirali i prenijeli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu.