Ко је Ивана Шпановић: „Летећа вјеверица“ која не престаје да се бори

Срца нације освојила је „на јуриш“. Харизматична, успјешна, а притом физички атрактивна – подједнако плијени пажњу и на атлетским борилиштима, и на модној писти. О њој се прича и када скаче преко седам метара и када промовише нове нокте, откачене фризуре или изазовне селфије. Ивана Шпановић потврдила је неприкосновени статус миљенице Србије освојивши бронзу у Рију, али пут „летеће вјеверице“ из Зрењанина није био тако једноставан.

Са операционог стола до светског врха

Шира спортска јавност сазнала је за Ивану Шпановић тек када је 2013. године освојила бронзу на свјетском првенству у Москви. Сензација! Међутим, пут до те медаље био је мукотрпан – због озбиљних стомачних тегоба и цисте величине стонотениске лоптице, Шпановићева је пропустила Европски куп и била на корак од операционог стола.

Ипак, након успјешне терапије, отишла је у Москву послије само двије недјеље припрема, ван форме и технички неспремна. И као таква, у пакленој конкуренцији, попела се на побједничко постоље.

Овакав епилог, међутим, не треба да чуди: годину дана прије тога, у интервју за Wannabe магазин, на питање које је три ријечи описују, одговорила: „Упорна, упорна, упорна“.

Нешто раније, у интервјуу сајту Олимпијског савеза Србије, истакла је:

„У раном добу смо сви схватили да сам биковски упорна и да сам предиспонирана да будем боља од најбољих“.

Само је небо граница

У истом тексту, упитана за животну девизу, изговорила је реченицу, због које ни не чуди што припада самом врху свјетског спорта: „Само је небо граница“.

Атлетиком је почела да се бави својевољно, али признаје да су је инспирисале и медаље која је мајка у ранијим узрастима освајала у том спорту.

„Толико су ме нервирале њене медаље које су ми звецкале изнад кревета, да сам била сигурна да ћу је престићи по том питању“, кроз шалу прича Шпановићева.

Нигдје као код куће

Иако је и тада већ имала гомилу одличја, Шпановићева је, до Рија, као посебну драгу истицала ону са Универзијаде 2009. у Београду и све друге које је освојила у Србији.

„Ништа није као попети се на побједничко постоље у својој земљи, пред својим навијачима„, говорила је тада Ивана Шпановић.

У обраћњу послије Москве, Шпановићева је први пут и открила поријекло занимљивог надимка. Као љубитељ егзотичних кућних љубимаца, између осталог, посједује и „летећу вјеверицу“, коју јој је поклонио тада дугогодишњи партнер. Пријатељи су јој, у шали, алудирајући на скокове које прави, пришили тај надимак.

Инат и борба – друго име за Зрењанинку

Повреде нису штедјеле Шпановићеву. Баш као и пред Москву, тако је и пред Олимпијске игре у Лондону мучила муку са здрављем – многи су је саветовали да одустане, то је на крају крајева била разумна одлука. Побједници, међутим, ретком бирају разумне одлуке – више преферирају храбре.

О том потезу, говорила је: „Био је то инат, али инат самом себи. Не прихватам да нешто не могу да урадим и докле то не урадим како треба, нећу стати. Борбу не мјерим покшајима, ни сатима, ни данима. Има толико ствари које желим и за које се борим и то је просто начин живота. Због чега повјеровати у то да је неко бољи, паметнији, способнији од нас? Можда је само предузимљивији?“

Још тада, сада већ далеке 2012. године, питали су је шта јој је циљ у каријери. Није пуно размишљала.

„Да будем број један“, кратко и јасно одговорила је Шпановићева.

Она је близу, а Олимпијада 2020. није далеко. Јер, као што сама каже, само је небо граница.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: