Ko koga i zašto prisluškuje, i ko sve to nadzire?

Izmene Zakona o telekomunikacijama trebalo bi da uvedu red u kontroli više od 460 provajdera. Ako nema kontrole, niko ne može da vam garantuje da vaša SMS prepiska neće biti predmet zabave zaposlenih ili da je neko neće prodati tabloidu…

Srbija ima najmanje 462 telekomunikaciona (mobilna, internet i kablovska) operatora, koje niko ne kontroliše! Ovo, kako sada stvari stoje, neće mnogo promeniti ni izmene Zakona o telekomunikacijama, koje su na javnoj raspravi, a pred poslanicima bi trebalo da se nađu sredinom 2014.

U izmene zakona ušlo se pošto je Ustavni sud, pre tri godine, članove koji se odnose na informacionu bezbednost, odnosno prisluškivanje, zadržavanje podataka i uvid u listinge, proglasio neustavnim. Međutim, ni izmenjeni članovi, po mišljenju Zorana Živkovića, predsednika Udruženja za informacionu bezbednost, nisu daleko odmakli od prethodnih. Slobodno se može reći da se i dalje ne zna ko koga i zašto prisluškuje, a posebno ko sve to nadzire.

Srbija je doskoro imala samo jednog inspektora zaduženog za kontrolu primene celog zakona, a sada ih ima dvoje.

– Da bi samo iskontrolisao primenu ova tri člana vezana za bezbednost, inspektor mora da utroši tri dana. To znači da za 200 radnih dana može, pod idealnim uslovima, da iskontroliše 70 operatora. A njih ima više od 400!

Prema tvrdnjama samih provajdera, otkad postoje većinu niko nije kontrolisao da li čuvaju listinge poziva i poruka godinu dana, kako ih čuvaju, da li vode evidenciju ko i kako je imao uvid u njih, da li kontrolišu ko je prisluškivao koliko pretplatnika.

– Ako nema kontrole, niko ne može da vam garantuje da vaša SMS prepiska neće biti predmet zabave zaposlenih ili da je neko neće prodati tabloidu. Time se krše osnovna prava i slobode građana – kaže Živković.

Deo kontrole radi i služba poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

– Ni izbliza ne postoji sistem valjane kontrole odnosa “službi” i provajdera prema tajnosti komunikacija. Aktuelni sistem ne omogućava provere – slaže se poverenik Rodoljub Šabić.

On podseća na akciju nadzora koju su njegovi ljudi sproveli pre godinu i po nad mobilnim provajderima. Tri od četiri operatora nisu aktivirala softverske aplikacije koje makar broje pristupe njihovim bazama podataka. Onaj koji jeste zabeležio je za godinu dana više od 270.000 uzimanja listinga.

– Jedina mogućnost sada je da bezbednosnim službama verujemo na reč da podacima o komunikaciji građana pristupaju u skladu sa Ustavom. Zato sam sa zaštitnikom građana još tada predložio paket od 14 mera, koji je, uz izmene određenih zakona, predviđao objedinjavanje tehničkih kapaciteta “službi” i policije u jednu agenciju, koja bi pružala tehničke usluge za presretanje komunikacija (prisluškivanje) svim autorizovanim korisnicima. Predloženo je i obezbeđivanje neizbrisivog traga o pristupu komunikacijama, što bi omogućilo kontrolu zakonitosti. Mada je predlog dobio snažnu podršku, malo toga je urađeno.

I Šabić i Živković generalno imaju primedbe na članove Zakona o telekomunikacijama koji se odnose na bezbednost. Po Živkoviću, previše su opšti i neprecizni, pa dozvoljavaju slobodna tumačenja, što je uvek opasno. Takođe, u radnoj grupi nije bilo predstavnika MUP, mada je policija nekoliko puta predlagala da učestvuje

U novom zakonu nije najspretnije formulisano da se listinzima pristupa u skladu s međunarodnim standardima. To otvara pitanje kojim standardima, jer ima različitih. Ako se misli na tehničke, mora se reći. Nije na dobar način artikulisana ni, inače dobra, ideja o objavljivanju statističkih podataka o pristupu službi podacima o komunikaciji građana – smatra Šabić.

Ove odredbe trebalo bi da budu nedvosmislene i predviđaju izričite obaveze za “bezbednjake” i provajdere. Ali najspornije je što se pristup listinzima opet formuliše različito od ustavnog rešenja. Ustav kaže da je pristup moguć samo uz nalog suda, i to isključivo za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zbog zaštite državne bezbednosti. A u predlogu ovog zakona pominju se i aktivnosti tužilaštva i policije, što može da zbuni, ako ne i nešto gore.

– Ako predlagači zakona prihvate kritike koje sam im uputio, a dali su uveravanja da hoće, konačno bismo apslolvirali problem šta jedino može biti osnov za uvid u listinge. Ali, daleko od toga da bismo tim obezbedili Ustavom zagarantovanu tajnost komunikacija – zaključuje Šabić.

NADZOR JE U TOKU

Trenutno je u toku akcija nadzora službe poverenika nad oko 460 internet-provajdera – kaže Šabić, i dodaje da će o rezultatima, kada bude okončana, obavestiti i nadležne i javnost i predložiti mere.