Ko nam otima Kosovo, želi i da nas nema: Episkop bački Irinej o borbi za KiM, koroni, značaju odbrane svetinja, duhovnosti…

Onaj ko želi da nam oduzme deo teritorije, ne želi samo naše Kosovo, deo nas. On želi sve naše! On želi da nas ne bude! A Kosovo je tu samo početak. Otuda i onaj poklič – Kosovo je srce Srbije – pogađa samu suštinu. Ako pristanemo da nam uzmu Kosovo, nestaćemo sa lica zemlje.

Povodom teške i grčevite borbe Srbije i srpskog naroda za Kosovo i Metohiju, ovo poručuje episkop bački Irinej (Bulović). Ovaj ugledni arhijerej Srpske pravoslavne crkve tradicionalno je u predbožićno vreme domaćoj javnosti ponudio svoje viđenje najaktuelnijih pitanja za Srbiju i srpski narod u celini.

– Doživljaj Kosova i Metohije kao svete, zavetne srpske zemlje u novim naraštajima, možemo slobodno reći, još je jači i izrazitiji nego u ranijim naraštajima. To veoma ohrabruje i ja u tome vidim Božji blagoslov i ukrepljenje za još snažniju borbu za naše svetinje i naš narod na Kosovu i Metohiji.

Ostaju i ostaće reči našeg blažene uspomene patrijarha Irineja: „Može Kosovo da bude oteto, da bude okupirano, kao što i jeste danas, ali Srbija nikada ne može da kaže: Mi to poklanjamo. Jer, ono što se pokloni, zauvek se gubi, a ono što je silom oteto, jednog dana će biti vraćeno“ – ističe bački vladika.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Opasnosti pandemije – neki proizvode duhovni virus

Opasni – često, nažalost, i smrtonosni – virus koji još uvek besni nije ugrozio samo zdravlje i život miliona ljudi već i čoveka kao ličnosti i kao zajednice. Čovek ne može, po samoj svojoj bogodanoj i bogolikoj prirodi, da živi sam, bez zajedništva i opštenja sa bližnjima, sa drugim ljudskim bićima uopšte. Danas je on, međutim, danonoćno pod unakrsnom vatrom poruka i opomena da mora u izolaciju, da je druženje sa drugima krajnje rizično, da, u ime preživljavanja i očuvanja zdravlja, treba imati „socijalnu distancu“ u odnosu na bližnje, da se odgovornost prema sebi i prema drugima sastoji u „veštini da živiš sam“… Ne zastupam, naravno, tezu da je virus korona bezazlen i bezopasan (naprotiv!) – jer bezazlen i bezopasan nije ni obični virus sezonskog gripa – ali ne mogu da se otmem utisku da neki centri moći, verovatno naddržavni, globalni, zloupotrebljavaju epidemiju i njome izazvanu opštu nevolju tako što proizvode i raznose još opasniji duhovni virus – strah, nesigurnost, beznađe, depresiju.

Ipak, pesimizmu nema mesta: gospodar istorije nije čovek, a pogotovu to nije samoživi, bezobzirni, dobrovoljni potčovek ili raščovek, kako se izražavao Sveti Justin Ćelijski. Gospodar istorije jeste Bogočovek, Hristos, a On je Ovaploćena Ljubav. On je Hleb naš nasušni. On je Lek besmrtnosti. On je Vaskrsenje i Život.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Hram Svetog Save – obeležje celog naroda

Hram Svetog Save na Vračaru zaista je veličanstven. Kada sam prvi put ušao u mozaikom ukrašen Hram, a bio sam u najdivnijim crkvama na svetu, setio sam se utiska koji su u desetom stoleću imali izaslanici kneza Vladimira Kijevskog kada su bili u Carigradu, na bogosluženju u Svetoj Sofiji. Rekli su da ne znaju da li su na nebu ili na zemlji. Krilaticu da hram gradi nas više nego mi njega, patrijarh German je doslovno primenio u životu naroda. Narod uvek treba da ima viziju da bi napredovao.

Možemo s punim pravom reći da je Hram Svetog Save na Vračaru veličanstveno obeležje naše Crkve, Beograda, Srbije i srpskog naroda.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Izbor Patrijarha – Odluka Svetog duga

Svaka spekulacija oko izbora naslednika na tronu Svetog Save izraz je ili prizemne i kratke pameti ili nedobronamernog odnosa prema našoj Crkvi i našem narodu.

Pritisci uopšte neće, po mom uverenju, uticati na naše arhijereje, koji jedini odlučuju. Uz molitvu Gospodu i Svetom Savi, kao i do sada, u skladu sa svetim kanonima, Ustavom SPC i odlukama Svetog arhijerejskog sabora, izabraćemo našeg sledećeg Prvojerarha. Naše vladike su „pripremljene za svako dobro delo u Hristu Isusu“, tako da će Sabor, kao i do sada, prepoznati ličnosti koje bi mogle da saborno, dakle i lično i saborski, povedu Crkvu u budućnosti. Duh Sveti, koji rukovodi Saborom, nepogrešivo će nam dati novog patrijarha.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Istopolne zajednice – porodica nisu „dvojica tata“ ili „dve mam“

Stav SPC o tom pitanju isti je kakav je uvek bio – negativan da ne može biti negativniji. Taj stav su 2009. godine delile, a sigurno i danas dele, i sve ostale tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji .

Naš stav je sledeći: čovek je od Boga stvoren kao muž i žena, kao bračna zajednica, kao porodica, a ne kao „dvojica tata“ ili „dve mame“. Ne mešamo se ni u čiji lični izbor i privatni život niti želimo da ikome budu uskraćena prava i sloboda, ali ne prihvatamo nametanje homoseksualnosti odraslima i deci kao ravnopravne „orijentacije“. Uveren sam da ni inicijativa gospođe Gordane Čomić nije njena ideja već briselska – i ina – direktiva. Neka živi kako ko hoće i neka radi šta ko hoće, ali brak i „istopolna zajednica“ nisu isto. Jedna stvar je priznavati slobodu i prava članovima i članicama takvih zajednica, sasvim druga je proglasiti ih za ekvivalent braku, a treća – besomučno ih propagirati. Uostalom, neka naša država organizuje referendum o ovom pitanju!

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Litije u Crnoj Gori – Odbrana od kontinuiranog terora nad Crkvom

To je događaj bez presedana u savremenoj srpskoj istoriji. Pod jedinstvenim imenom Litije i sloganom „Ne damo svetinje“ biće upamćen veliki pokret našeg naroda u Crnoj Gori, čiji je povod takozvani Zakon o slobodi veroispovesti. To je neposredni povod. Uzrok je u kontinuiranom teroru koji se nad Crkvom i nad srpskim pravoslavnim narodom na području Crne Gore na različite načine sprovodi od Badnjeg dana 1942, kada je po Titovom naređenju masakrirano trista ljudi kod Kolašina.

Valja nam se podsetiti šta je u osnovi identiteta koji je branio, potvrđivao i utvrđivao naš verni narod u Crnoj Gori braneći sebe, svoje svetinje i svoje postojanje. Koje su to vrednosti i osobine, zajedničke i identične kod svih Srba, ma gde oni živeli, a koje ne smeju da budu izmenjene globalizacijom i fragmentacijom? Osobine po kojima nas Sam Spasitelj prepoznaje? Te vrednosti i osobine nazivamo jednim imenom: Svetosavlje!