Ко (паметно) не ради – народ доведе до глади: Тужна слика црногорске пољопривреде
1 min read
Милутин "сналажљиви" Симовић
Пише: проф. др Татјана Бранков, Економски факултет, Универзитет у Новом Саду
Пољопривреда игра значајну улогу у укупној економији земаља Западног Балкана. На ову чињеницу указује, између осталог, удео пољопривреде у БДП-у, који је изузетно висок у односу на развијене земље – у просеку 11,8%. Мала просечна величина фарме од 2,51 хектар по газдинству је једна од одлика ових држава. Према проценама ФАОСТАТ-а, на западном Балкану живи око 19 милиона становника, од којих скоро половина (49,19%) насељава рурална подручја.
У односу на друге државе региона Црна Гора бележи највећу просечну величину фарме (4,5 хектара) и најмањи удео руралног становништва у укупној популацији – 35,84%. Тиме се, на жалост, завршава навођење предности црногорске пољопривреде.
Сви остали показатељи указују на општу девастацију аграрног сектора након стицања самосталности 2006. године!
У односу на остале земље западног Балкана, индекси бруто пољопривредне производње у периоду 2000-2013 су убедљиво најнижи у Црној Гори (слика 1), као и стопа раста продуктивности земљишта (0,7%) (слика 2).
Слика 1. Индекси производње

Слика 2. Индекси продуктивности земљишта

У Црној Гори се региструје и највећи пад укупне факторске продуктивности. У наведеном периоду просечна стопа техничког прогреса у региону је износила 1,15%. Највећу стопу техничког напретка оствариле су Србија и Албанија, 1,58%, односно 1,5%, док је негативан резултат (-0,94%) забележен у Црној Гори (слика 3).
Слика 3. Стопе техничких промена и њихов допринос производном расту

Према ФАОСТАТ-у, производња готово свих биљних култура у Црној Гори је значајно умањена након 2006. године. Примера ради, у периоду од 2006. до 2018. године, производња (изражено у тонама) житарица је умањена за 49,1%, производња воћа (без цитруса) за 21,7%, а поврћа (без кромпира) за 65,7%.
Укупна производња меса остала је скоро непромењена (раст производње пилећег меса, пад производње говеђег меса).
У разумевању односа понуде и тражње за храном треба имати у виду да је у истом периоду забележен раст броја становника и раст БДП по становнику; дошло је до трансформације трговине и развоја малопродаје; Црна Гора је постала чланица Светске трговинске организације; и промењени су обрасци потрошње хране. Следствено томе, тражња за храном могла се задовољити само из увоза, те је увоз говеђег меса порастао је за 220%, а свињског за око 80%.
Слична ситуација је и са поврћем и воћем – увоз парадајза повећан је за око 171%, увоз кромпира за чак 273%, а увоз јабука за око 41%. Укупна вредност пољопривредне производње у Црној Гори, изражено у сталним ценама (међународни долар) опала је за 33,8% у периоду од 2006. до 2016. године.
Упркос декларативним залагањима за развој органске пољопривреде, површине под органским културама чине свега 1,9% од укупног пољопривредног земљишта. У целини посматрано, циљеви дефинисани у последњој Стратегији развоја пољопривреде нису остварени. Врло вероватно, доминантан утицај увозничкој лобија оставио је великог трага на перформансе пољопривреде.

Наведени подаци указују да је Црна Гора заглављена у нископродуктивној, заосталој пољопривреди. Самим тим, није способна да задовољи растућу тражњу за храном, нити да побољша одрживост рурарних подручја и конкурентност сектора, односно умањи јаз у примањима између руралне и урбане популације.
У светлу актуелне пандемије, када чак и богате Заливске државе усвајају стратегије за увећање прехрамбеног суверенитета, постојећи проблеми Црне Горе која из сопствених извора задовољава једва нешто више од 5% потреба за житарицама и мање од једне четвртине потреба за месом, се значајно усложњавају. Неизвесност дужине трајања пандемије, као и непредвидивост тржишта намећу потребу јачања домаће пољопривреде.
Пред новим креаторима аграрне политике ће бити један од највећих изазова – успостављање адекватне политике понуде хране уз што је могуће веће смањење зависности од увоза хране.
Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Против овога уништитеља црногорске пољопривреде Милутина ефендије главатог Симовића обавезно поднијети кривичну пријаву.Дотични је унаказио било какву производњу у Црној Гори уз енормни увоз свега и свачега плус тога се енормно лично обогатио без имало стида и срама.
Nema tužnije slike od ovog govečeta van štale.
Tekst je potpuno bezveze i vidi se da autorka ne poznaje probleme crnogorskog sela i poljoprivrede. Ili se nije udubljivala u problem.