Ко се све плаши повратка Душка Кнежевића?

Пише: Душко Ковачевић

Ових врелих дана, врелих у сваком смислу, мада, руку на срце, када то код нас нијесу врели дани и догађаји, поготово у последње три године, интезивирала се прича о Душку Кнежевићу; његовом могућем повратку и о евентуалном свједочењу, да ли у још увијек апстрактном и далеком процесу против Ђукановића, имајућу и виду хапшење Веска Вељовића и тај круг на врху који почиње да се сужава докидањем слободе?

“Удаљене сумње” су ишчезле заједно са њиховим творцем Миливојем Катнићем и сада је све могуће, поготово ако доктор Кнежевић изнесе своја сазнања из завичаја догађаја, мада је велико питање да ли он више има шта рећи и да ли је давно испуцао све адуте, а они нијесу били ни ситни ни безначајни, напротив.

Међитим, има код Душко и таг шарлатанског порива и неостварених пријетњи упакованих у имагинарну празнину фамозне Плаве торбе, а он као и сви велики бизнисмени углавном тргује и гледа своја посла. Али ко то, поготово данас, не гледа свој интерес и управо је то била доказна снага Кнежевићевих аргумената, јер тајне снимке и “кастоди рачуне” првог милиона није могао да нам прибави неки занесени идеалиста, друштвени активиста и опсјенар.

Оно што Душку данас замјерају сви ти чистунци и пуританци, некадашњу припадност Миловом мрачном коридору моћи, управо је оно најбоље и највриједније код њега у овом тренутку расплета, јер као што рекох – одакле могу доћи вјеродостојна свједочења поткрјепљена папирима, осим од актера велике игре. Сјетимо се те чудесне реченице по многима највећег њемачког пјесника Хелдерлина: “Тамо гдје је опасност – ту расте и спасоносно“. Управо ту!

И није то једини капитал који нам долази од Ди Кеја. Управо у предвечерје литија покретањем афере “Куверта”, том својеврсном друштвеном физијом, Душковим кочоперним ставом и бескомпромисним фајтом са Милом и његовим клановским окружењем – начета је та пословична монолитност и солидарност унутар до тада недодирљивог господаревог система, па чак и када те шамарају и уништавају. Душко је посијао сјеме непослушности и непристајања у Ђукановићем омертском окружењу које ће резултирати управо на литијама када један број ДПС-оваца излази на улице са иконом у руци, умјесто што ће као раније сагнути главу и гледати у фину прашину.

Двадесетак дана пред само одржавање преломних избора 30. августа 2020. Интерпол ће одбацити три црногорске потјернице за предсједником Атлас групе чиме ће, опет по први пут, западни центри моћи јасно дати до знања да не стоје више иза Ђукановића, иако је сами Мило, прилично сигуран, рекао једној блиској сарадници да ће Душко бити ухапшен и отпремљен у Црну Гору, а што ће бити зицер пред изборни дан. Преварио се, или – преварили су га?

Дакле, са Душком Кнежевићем и захваљујући Душку почео је Милов пад, и чини ми се да му то данашње власти не цијене пуно, штавише, готово да му и они пријете. Као да им не одговорају Душкове исповјести пред судом, што отвара једно веома нелагодно питање које читаву ствар одводи у зону додатне компликације и фаустовске погодбе по којој је Ђукановићу обећано затварање очију када је питању његова инкриминација?

Или је у игри сасвим друга ствар: Ди Кеја одавно бије глас да има доброг удијела у формирању многих Влада у Црној Гори, чак и оних у Србији, поготово Тадићеве (премијер Мирко Цветковић). Упоредо са великим бизнисом Кнежевић, тај стари “генексовац” је био читаво вријеме и хомо политицус са јаким везама, кумствима и финансијским додирима са многим политичарима и странкама, а може се такође чути да и данас, пословно рањен, финансира неке политичке ентитете. Па шта је његова “А плус” телевизија, која му доноси само трошкове, до пар екселанс политички инструмент утјецаја. Уз све то додајмо и ту стару и конспиративну тезу да је масон највећег степена и да ли то има везе са горе поменутим скидањем са међународне црвене потјернице Интерпола, тешко је одговорити. Али, много је питања и много разлога за страх од његовог повратка.

Извор: aplusme.me

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: