Колаковић: Јавни дуг на путу ка ЕУ увећан за 313%

Пише: Вељко Колаковић 

Да би се најбоље увјерили шта нам је донио, и шта нам доноси пут ка Европској унији, неопходно је анализирати званичне податке када је Црна Гора у питању, а затим извући закључке.

Када је спољнотрговински промет у питању, од обнове независности 2006. године – када је биланс био негативан за мало више од милијарду евра (1 016 217 000 еура) – до данас се тај износ готово удвостручио, док последњи подаци из 2016. године показују да је разлика била -1 735 842 000 евра.

Извоз у ЕУ се 2006. године, када је износио 300 790 00 евра, до 2016. године, када је износио 122 376 000 евра, смањио за 178 414 000 евра, односно за 59.3%, док се индекс извозних цијена повећао са 103, колико је износио у Јануару 2009. године, до Априла 2018. године, када износи 137.5 повећао за 34.5, односно за 33.5%. Познато је да ако индекс извозних цијена расте у случају повећане потражње је то корисно за земљу, међутим, пошто видимо да се обим извоза ка ЕУ смањио, то нам говори да ово није тај случај. Због горе наведених података видимо све више увозне робе из ЕУ, а све мање домаћих производа.

По куповној моћи, према подацима из 2013. године налазили смо се на 40% од општег европског стандарда, и овај индекс (ППП) јесте мјеродавније средство стандарда живота него БДП који је склон манипулацијама, док је индекс нивоа цијена износио 56.8% у односу на општи европски стандард. Индекс потрошачких цијена се од 2011. до данас повећао за више од 14%. Хармонизовани ЦПИ се повећао за исти период за 13.8%. Повећање ЦПИ је добро за државу и фирме, али не и за потрошаче који за исте плате могу да купе мање добара.

Са друге стране, јавни дуг Црне Горе износио је 644,9 милиона евра, односно 27.1% БДП на дан 30.09.2006. године. Домаћи дуг је износио 167,6 милиона евра или 26,0% од укупног дуга док је инострани износио 477,3 милиона евра или 74,0%. Укупан државни дуг, на 31.03.2018. године, износио је 2.665,3 мил. евра, или 60,6% БДП-а. Спољни дуг износио је 2.196,1 мил. евра, док је унутрашњи дуг износио 469,2 мил. евра. Ови подаци нам говоре да је јавни дуг Црне Горе порастао за 12 година за 2 020 400 000 евра, односно за 313.3% или другим ријечима утростручио се, док у поређењу са БДП то повећање износи 33.5% односно више него дуплиран износ.

Незапосленост је 2006. године износила 29.6% док је у 2017. години измјерена на 16.1%. Оно што недостаје у овим подацима јесте објашњење да се у међувремену прешло на амерички модел рачунања запослености, и самим тим они који нису званично активни у потрази новог запослења просто се не рачунају као да су дио тржишта радне снаге, због чега подаци из 2017. године изгледају, а заправо нису, похвални.

Румунија је од приступања ЕУ изгубила несто мање од 2 милиона становника, Бугарска нешто више од 500 000, Мађарска нешто више од 300 000, Хрватска око 200 000. Из овога се може закључити да када је регион у питању, углавном долази до одлива мозгова и масовног кретња становништва у потрази за бољим стандардном живота због олакшане кретње становништва унутар граница ЕУ и шенген зоне.

Споразум о стабилизацији и придруживању је ступио на снагу 1. јануара 2009. године, и од тада смо званично кренули у спровођење реформи и регулација по инструкцијама ЕУ како би постали члан. Из горе наведених података се јасно види да је економско стање далеко горе него што је било у години обнове независности.

Европа нас, сасвим извјесно, скупо кошта. А закључак је само један: што смо јој формално ближи, то смо суштински даљи од ње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: