Koliko dugo smemo da jedemo hranu koja je ostala od praznika

Domaćica i domaćim svoja bezgranična kulinarska umeća izlažu za slave, Novu godinu, Božić, te predjela, salate, sarme, pečenje, riba, sitni kolači su neizostavni na svečanim trpezama. Specijaliteta bude na na pretek, te se nameće pitanje koliko dana možemo da jedemo preostalu hranu:

„Obično je na slavljima termički obrađena hrana i ona može da stoji, ali naravno da nema neograničen rok trajanja. Ne može da se odredi precizni rok, jer svako jelo je specifično, svaka domaćica pravi na svoj način i zavisi šta je stavila. Uzmimo primer sarmu – neka stavi slaninicu, neka suvo meso, treća stavi više pirinča. Može da stoji sve to par dana, pogotovo ako se stavi u hermetički sud ili se folijom obavije i odloži u frižider“, objašnjava dr Predrag Nenadić za RT Balkan i dodaje:

„Jako je bitno kako čuvate hranu – ako stavite u foliju, izolujete od vazduha, pa onda u frižider, tada može da stoji dva, tri dana duže u odnosu da ga niste zaštitili na ovaj način. Ako stavite u hermetički zatvorene posude, naravno da može duže da stoji“.

Da jelo nije za upotrebu, najbolje ćemo zaključiti po njegovom izgledu:

„Prvo se gube boja i miris, pa onda ukus. Dolazi do promena, oksidacije, gube se svojstva. Najpre se kvari hrana koja ima u sebi jaja, na primer – majonez. Takođe i mlečni proizvodi se kvare. Drugim rečima, sve se kvari vremenom kad dođe u kontakt sa vazduhom, jer tad dolazi do razvoja mikroorganizama, pa je jako važno kako se hrana čuva, konzerviše“, ističe stručnjak.

Sa ribom treba biti oprezan, a što se tiče, sitnih kolača „mirni“ smo skoro mesec dana:

„Pečenje ne traje dugo, ono može da budu u frižideru ispravno za upotrebu, ali se gubi na ukusu i svojstvima. Sarma dugo može da stoji u frižideru, jer je termički obrađena i postojana je. Riba se brže kvari, te opstaje tri, četiri dana, ako je folijom zaštićena i na hladnom. Bitno je da nije na toplom da ne ‘zakači’ bakterije. Sitni kolači mogu da stoje mesec dana, to nije kvarljiva roba, jer su obrađeni, ali naravno da zavisi da li u njima ima jaja. Recimo od slatkih specijaliteta, baklava može dugo da stoji“, ističe Nenadić.

Koliko hrana sme da bude na stolu

Stručnjaci savetuju da se namirnice moraju čuvati na odgovarajućoj temperaturi i da su zaštićene i to su neki od ključnih faktora u bezbednosti hrane. Na stolu ne bi trebalo ostavljati hranu duže od 2 sata na sobnoj temperaturi i neophodno je povesti računa o higijeni probora i ruku, prenosi RT Balkan.