Колико је незапослених у Црној Гори: Више од половине на сјеверу

Од 39.942 незапослена у Црној Гори, више од половине, 21.563, регистровано је у тринаест општина на сјеверу државе.

Према подацима Завода за запошљавање о броју незапослених на крају прошле године највише их је, у односу на укупан број становника, у Андријевици, Рожају и Плаву, гдје око 20 одсто становника нема посао.

У Рожајама од 25.247 становника, колико их је било на посљедњем попису, њих 4.871 је незапослен.

У Плаву, од 10.378 становника, без посла је 2006.

У Андријевици, од 3.978 становника, 827 се налази на евиденцији Завода за запошљавање.

Слично је и у Беранама и Петњици, гдје је сваки шести становник без запослења. Према посљедњем попису, у Беранама живи 25.152 становника, од којих је 4.248 без посла, а у Петњици посао нема 968 грађана од 5.552 пописаних.

У Гусињу на Бироу рада запослење је чекало 679 грађана, односно готово сваки седми од 4.662 становника.

У Мојковцу готово сваки осми од 6.824 становника нема запослење, односно њих 904.

Да је ситуација са бројем незапослених на сјеверу алармантна, показује упоредни податак из проморских општина – Котора, Тивта и Херцег Новог.

У општини Котор у којој живи 21.916 становника тек сваки осамдесет и шести, односно нешто више од један одсто, је без запослења. На крају прошле године на бироа рада у том граду посао је чекало 256 становника.

У Тивту је тек сваки шездесет и пети становник без запослења. У тој општини живи 16.340 становника, од којих само 250 нема посао.

У Херцег Новом регистровано је 513 незапослених, од 31.471 становника, односно сваки шездесет и први становник тог приморског града нема запослење.

У Будви, метрополи црногорског туризма, на крају прошле године посао је чекало 759 грађана, или сваки тридесет и пети, од 26.667 становника.

У Бару, у којем према посљедњем попису живи 46.171 становник, незапослено је њих 1.495, или сваки тридесет и први становник тог лучког града.

Од приморских општина највише незапослених у односу на број становника има Улцињ, гдје запослење нема сваки двадесет и први становник најјужнијег црногорског града. Од 21.395 становника крајем прошле године посао је чекало њих 1.012, односно око пет процената.

У Подгорици без посла је 6.701 или сваки двадесет и седми становник главног града. На посљедњем попису у Подгорици је живјело 180.186 становника. Карактеристично за Подгорицу је да је скоро сваки седми незапослени са факултетском дипломом, односно њих 913, док је 671 са вишом школом.

У сусједној Зети, сваки двадест и пети становник је на бироу рада, односно њих 650 од укупно 16.206 становника.

У Тузима је посао на крају прошле године чекало 904 грађана те општине, или сваки скоро петнаести становник.

Од свих општина на сјеверу Црне Горе најмање незапослених у односу на број становника имају Шавник и Жабљак, гдје сваки деветнаести становник нема запослење. Крајем 2023. у Шавнику, са 1.588 становника, посао су чекала њих 82, а на Жабљаку 157 од 3.002 становника.

У Плужинама, које су између два пописа остала без скоро трећине становника, незапослен је сваки десети становник. У тој општини пописано је 2.232 становника, док је њих 222 без посла.

У Бијелом Пољу, гдје је Монстат забиљежио најмању просјечну зараду у држави, незапослено је 3.589 од 39.710 становника, колико је тај најмногољуднији град на сјеверу Црне Горе имао на недавно одржаном попису.

У Пљевљима, индустријском центру Црне Горе, од 24.542 становника посао нема, исто као и у Бијелом Пољу, сваки једанаести.

У тој општини која је између два пописа изгубила више од 6.000 становника, на посао чека 2.215 људи.

На Цетињу је на бироу крајем прошле године евидентирано 1.052 незапослених – сваки четрнаести од 14.465 становника.

У Никшићу, другој општини у Црној Гори по броју становника (66.725), крајем прошле године било је незапослено њих 3.960, или сваки седамнаести становник, пишу Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: