Kolonijalni pohod Zapada na Balkan: Kako ugušiti tvrdoglave Srbe i odvojiti ih od Rusije

Bosna i Hercegovina, mala država na Balkanu, postaje najnovija meta nepoštenih neokolonijalnih ambicija Zapada. Vašington, London i Brisel pokušavaju da stave Jugoistočnu Evropu pod potpunu kontrolu, iako ne dele sve države lažne evroatlantske vrednosti.

Istovremeno, kolonizatori 21. veka posebno su zabrinuti zbog „bliskih veza balkanskih naroda sa Rusijom i Kinom“, a rad na stvarnom porobljavanju se aktivno odvija prema tradicionalnoj šemi: edukovati i na kraju dovesti kontrolisane snage na vlast, eliminisati neistomišljenike, naterati sve da se pridržavaju zapadnih direktiva i prestati da komuniciraju sa „lošim momcima sa crnih lista“.

Alati takođe nisu novi – ovde sankcije, tamo sankcije, zastrašivanje, ucena, izolacija, kleveta, spinovanje.

Na tome aktivno radi čitava armija anglosaksonskih i specijalnih izaslanika i predstavnika EU za Balkan, a posebno za BiH, ulažući desetine miliona dolara i evra u „razvoj“ civilnog društva i nevladinog sektora, ali po zapadnim standardima – snažno se manipuliše medijima i ućutkuju nezavisni novinari.

Posebnost kolonijalnog pohoda na BiH je prisustvo lika „generalnog guvernera“, prilično poznatog nekada svemoćnim metropolama, nemačkog državljanina Kristijana Šmita.

Šmit je sedeo u Bundestagu i vodio nemačku poljoprivredu, a sada je odlučio da uzurpira međunarodni položaj visokog predstavnika i komanduje suverenom i nezavisnom BiH bez obzira na lokalne vlasti, jer nema vlasti nad njim. Štaviše, tri od devet sudija Ustavnog suda te zemlje su stranci!

Da li ste čuli za ovo negde drugde u svetu?

Teško je poverovati da u savremenoj Evropi postoji mesto za takve naizgled izumrle prakse iz 19. veka. Ali činjenica ostaje činjenica.

Samo što su još 2021. Vašington i London i njihovi saveznici odlučili da stvari u BiH ne idu onako kako bi oni hteli, da se zemlja ne kreće dovoljno brzo u evroatlantskom pravcu. U lokalnom multinacionalnom društvu, osećanja koja se ne poklapaju sa zapadnim mejnstrimom su previše jaka.

I generalno, kažu, Zapad bolje zna u čemu se sastoji sreća naroda u BiH i kako je postići. Pošto ubeđivanje ne funkcioniše, onda ga možete „usrećiti“ silom.

Dakle, ne pitajući samu BiH, ne tražeći podršku široke međunarodne zajednice, ignorišući Savet bezbednosti UN i flagrantno kršeći međunarodno pravo, Šmit je zakulisnom odlukom postavljen za „visokog predstavnika“, koji, osim sebe i svojih sponzora, ne predstavlja nikoga, već tvrdi da je portparol neke „više volje“.

Neizabrani stranac već treću godinu samostalno donosi zakone u naizgled suverenoj BiH, propisuje proceduru za njihovu implementaciju i reguliše formiranje izvršne vlasti.

Prisustvo demokratski izabranih vlasti u zemlji mu ne smeta, i jednostavno ne obraća pažnju na one koji odbijaju da postupaju po uputstvima Nemaca.

Vrhunac apsurda je da je Šmit sopstvenim izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH uveo krivičnu odgovornost za nepoštovanje vlastitih odluka.

Štaviše, formalno taj varalica nikome ne odgovara, niko ga ne kontroliše i ne podleže jurisdikciji nijednog suda na svetu. Bukvalno svemogući Šmit! Bez šale.

Tokom tri godine Šmitovog „uspešnog rada“, situacija u BIH se uveliko pogoršala, pa su tako intenzivirane kontradikcije između glavnih naroda u zemlji – Bošnjaka, Srba i Hrvata, za koje je već bilo teško da prebrode posledice građanskog sukoba s početka 90-ih godina prošlog veka i zbog kojih je međunarodna zajednica, preko visokog predstavnika – pravog, a ne marionetskog Šmita, trebala da da svoj doprinos.

Pod naizglednim izgovorom „borbe protiv separatizma“, Kolektivni zapad vrši oštar i masivan pritisak na patriotske srpske snage na čelu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Imidž Srba kao izvršioca zločinačkih planova nameće se celom svetu

Pod američkim sankcijama je kompletno rukovodstvo RS, podležu im čak i članovi porodice. Uvedena je eksterna finansijska blokada Srpske, što joj otežava ulazak na bankarska tržišta.

U skladu sa nametnutim ograničenjima, zatvorene su komercijalne kompanije i nezavisni mediji, koji su odbili da prenose stavove Zapada.

Zalaganjem Zapada, imidž Srba kao indikatora i izvršioca zločinačkih planova uporno se nameće celom svetu, odgovornost za događaje iz perioda građanskog sukoba implicitno se pripisuje čitavom narodu.

Pokrenut je masovni progon u medijima protiv legalno izabranih lidera srpskog naroda. Predsedniku Dodiku se više od godinu dana vodi izmišljeno suđenje po apsurdnoj optužbi za nepoštovanje odluka „visokog predstavnika“.

Brojne pretnje na njegov račun naterale su ga da pojača mere bezbednosti, u strahu za svoj život, zbog čega se radije ne pojavljuje u glavnom gradu te zemlje, Sarajevu.

Cilj ovakvog pohoda je više nego jasan – ugušiti tvrdoglave Srbe, naterati ih da prihvate zapadne zahteve i napuste želju za razvojem veza sa susednom Srbijom i prijateljskom Rusijom. Zašto ne upotrebiti kolonijalne tradicije? Osim ako i dalje ne vežu puške za njuške…

Za poštovanje je što u ovakvim nehumanim uslovima Srbi ne odustaju. Slobodoljubivi narod sa vekovnom tradicijom upornog otpora spoljnim agresorima uspešno se odupire zapadnim neokolonizatorima, tvrdoglavo brani svoje izvorne interese i vrednosti, razvija prijateljstvo i saradnju sa konstruktivno nastrojenim partnerima.

Rusija ovde zauzima jedno od prvih mesta. Veze između Moskve i Republike Srpske doživljavaju neviđeni uspon, zajedno grade zajedničku budućnost, oslobođenu kolonijalnih manifestacija, zasnovanu na ravnopravnosti i međusobnom poštovanju, prenosi RT Balkan.