Коме сметају традиционалне тробојке у Беранама – симболи слободе?

Пише: Горан Киковић, проф. историје

Још од 2014. године када је коалиција „Здраво Беране“, побиједила на локалним изборима и грађани Берана славили побједу са различитим тробојкама било је, као и сада 2018, од стране злонамјерних медија и новинара сепаратистичке орјентације блиских властима, примједби зашто се славило са тробојкама усред Црне Горе. Као да тробојка није црногорска застава, напротив, она је стара колико и традиција слободарске Црне Горе.

Познато је кроз историју да је тробојка била увијек застава и симбол Црне Горе.

Књажевина Црна Гора је период у историји Црне Горе када је успостављена тробојка. Постојала је од 1852. до 1910. године. Прије ње, Црна Гора била је наследна епископија, а постојала је све док 1910. када је проглашена за краљевину.

Имала је два владара из династије Петровић-Његош, књаза Данила и књаза Николу. Прве вијести о тробојкама заставама у Црној Гори, како пише Јован Маркуш у књизи „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“, издатој на Цетињу 2007. године, донијеле су „Српске новине“ из Београда, у броју од 29. априла 1858. године. У чланку се наводи да се у Котору израђују словенске тробојке које је наручио Књаз црногорски.

Књаз Данило је први пут истакао тробојку јула мјесеца 1860. године како је забиљежио „Српски дневник“ из Новога Сада у броју 55 од 14.7.1860. приликом боравка књаза Данила и књегиње Даринке у Прчању на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“. Највјероватније да је књаз Данило установио тробојку као државну заставу по угледу на француску тробојку, која је постала симбол слободе, на тробојке које су користиле друге словенске земље.

Француз Франсоа Ленорман је 1865. године боравио у Црној Гори, а своје записе о том путовању објавио је у Паризу 1866.године у књизи „Турци и Црногорци“. Ови записи су преведени и на српски језик. Он је записао сљедеће: „Свако племе има своју засебну заставу, а заједничка црногорска застава има исте боје као и Француска, само што боје иду хоризонтално. Црногорци веле да ове три боје представлљају три врлине: плаво вјеру, бијело наду, црвено милосрђе.

Његово свједочанство о црногорској застави истовјетно је и код свештеника Виљема Дентона, који је путово по Црној Гори 1865.године и то је објавио у својој књизи „Црна Гора њен народ и његова историја“ која је штампана у Лондону 1877, а код нас преведена 1966. године (Подгорица,страна 70). Послије Берлинског конгреса 1878. како пише Јован Маркуш усталио се црвено-плаво-бијели редослед на црногорској тробојци. 80-тих година 19-ог вијека почела је масовна употреба тробојке као народне заставе. Од тада, тробојне заставе постају обавезни саставни дио декора код свих државних, династичких и народних светковина. О томе говоре и више чланака из овог периода који нам доноси „Глас Црногораца“ свечаном изгледу црногорске престонице искићеним „народним“ (тробојке) и „војничким“ (крсташ) заставама. Тробојке су биле истакнуте стално на зградама надлештава и обласних управа. Министарство војно из 1899. године строго је забрањивало да се „у сватовима носе војнички крсташ бајраци, већ само тробојнице црвено-плаво-бијеле“. У „Готском Алманаху“ који је излазио од 1763-1943. године, у алманаху за 1901. годину званично су за Црну Гору наведене као националне боје: „црвено-плаво-бијела“.

И Уставом за Књажевину Црну Гору у члану 39 стоји: „Народне су боје: црвена, плаветна и бијела“. Ова Уставна одредба може се сматрати првим законским утемељењем црногорске државне (народне) заставе. Заставе су се виориле и на књажевом двору како је то и написано у једном путопису Словенке др Терезине Јенков: „Идући к манастиру, уздиже се велики књажевски дворац, пред којим се вије застава са двоглавим орлом: на средини лав на зеленом пољу, у наоколо српске боје: црвена, плава и бијела“.

Када је Црна Гора 1910. године проглашена за краљевину ово проглашење није произвело никакву измјену у изгледу државне (народне заставе) из једноставног разлога, како трвди Маркуш јер на њој, по Уставу из 1905. који је био на снази, није било никаквих апликација. Таква застава остала је све до 1918-те године. Такође и застава краљевине Југославије имала је три водоравна једнака поља плаве (горње), бијеле (средње) и црвене (доње) боје. На бијелом пољу, ближе јарболу налазио се мали грб краљевине Југославије. Концепт тробојке и боје изабрани су под утицајем француске тробојке. Такође према писању Јована Маркуша и Демократско Федерална, и Федеративно народна и Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Уставом од 31.12.1946. године је дефинисала тробојку и она је усвојена као тробојка из времена књажевине и краљевине Црне Горе на којој је аплицирано идеолошко обиљежје црвена петокрака и звијезда. Основна концепција заставе није промијењена све до 1993. године када долази до распадања СФРЈ и формирања СРЈ као двочлане федерације Србије и Црне Горе. Нова држава је усвојила 1993. заставе без идеолошких симбола Република Црна Гора је умјесто плаве усвојила плаветну боју како је то било предвиђено у Уставу Књажевине Црна Гора из 1905.године. Престанком постојања СРЈ и формирањем државне заједнице Србије и Црне Горе застава је остала иста као и у Југославији.

Законом о државним симболима од 12. јула 2004. године, промијењена је државна застава Републике Црне Горе. Умјесто државне тробојке из времена књажевине и краљевине Црне Горе усвојена је форма ратне (војне) заставе из тог времена. Ни овај ратни алај-барјак није аутентичан, већ је направљена измјена, бијели двоглавио орао и бијела бордура су постали жути. Другим ријечима задржана је форма ратног барјака али са другим бојама истиче у својој књизи „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“ врсни понавалац историје Црне Горе Јован Маркуш.

Маркуш на крају кратког приказа историјата државних застава Црне Горе примјећује да није тешко уочити да је за вријеме трајања Црне Горе као међунардно признате државе (књажевине и краљевине) њена застава била тробојка. Тробојка је била застава Црне Горе и послије другог свјетског рата, као једне од 6 федералних република у Југославији са идеолошким симболом-црвеном петокраком звијездом.

Маркуш закључује и истиче „…послије 1993. године државној застави Републике Црне Горе се враћа првобитни изглед да би се 2004. године потпуно одступило од симбола по коме је била препознатљива. Период од 1946. године до данас, изузимајући кратко раздобље, представља превласт идеологије и политике над вексилолошком традицијом, што је за посљедицу имало деградацију заставе као симбола Црне Горе…“

Сви ови аргументи говоре да се данашња власт у Црној Гори одрекла слободарске традиције и тробојке која се појавила у вријеме Француске револуције 1789, и постала позната као симбол слободе широм свијета. Тробојка је била надахнуће за многе тада окупиране и потлачене народе и државе. Многе земље су узеле ове боје за тумаче и симболе слободе. Познато је да се у разним распоредима и комбинацијама тробојка увела за симбол многих европских држава и народа. Њу су прихватиле: Италија, Русија, Холандија, Белгија и већина словенских и јужнословенских народа. Она је и данас распрострањена у многим земљама и данас у свијету има највише застава које су комбинација три боје, чији је узор управо тробојка.

О свему овоме говоре документа и фотографије приликом крунисања Николе Петровића на Цетињу 1910. године и безброј других аргумената.

И комунистичка Црна Гора како се наводи у аргументима Јована Маркуша такође гајила тробојку. А тробојка је била и симбол Милове Црне Горе деведесетих година прошлог вијека. Такође се види на овим фотографијама да је тробојка била званична и у вријеме прве деценије владавине Мила Ђукановића све до 2004., што показује и фотографија на којој се налази политички директор ДПС-а Тарзан Милошевић, док је иза њега на зиду нико други него Мило Ђукановић из чијих леђа се налазе двије заставе тробојке, црногорска и југословенска.

Шта се то десило са њима и са њиховом промјеном идентитета!? Што би народ рекао: „шта се деси са оним јунаком те се нађе под туђим барјаком!?“ Промјена идентитета је њихов, а не наш проблем. Ми се нијесмо промијенили јер су тробојке традиционална обиљежја Црне Горе од Петровића до данас, као што указују горе наведени аргументи и чињенице. Зато они који су нас „селили“ ових дана за Србију због тробојки или не знају историју Црне Горе или су против слободе. Биће да је и једно и друго.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: