Komentar: Prizren

Oko prizrenske Bistrice, mutne igre sledbenika „prizrenskih ligaša“. Jednostavno, zaigrali se. Celu lavinu laži kao da su navalili sa Šar-planine. Pokušavajući da prešaraju istoriju.

Grudva je krenula kada je na sednici kosovske skupštine usvojen zakon po kojem je Prizren „istorijski glavni grad države Kosovo“. Predsednik skupštine lažne države Kosovo Kadri Veselji sve je to aminovao. Po sistemu: udri brigu na veselje. Vesela mu majka bila, ako ga je toj istoriji učila!

A da veselnik Veselji nije ponavljao iz istorije, znao bi da je Prizren sveti i istorijski grad za Srbe. Da je on drevno središte srpske srednjovekovne države i da sa albanskom istorijom nema nikakvih veza.

Sada on i bratija žele da falsifikuju istoriju i izbegnu hiljadugodišnje prisustvo Srba na Kosovu i Metohiji. I da iščupaju naše korene. Jer, ovaj grad baštini tradiciju nemanjićke Srbije.

Ukoliko, ne daj bože, Haradinaj i Tači budu stolovali u Prizrenu, kao što su, na primer, brinuli o Crkvi Bogorodice Ljeviške, tamo neće ostati ni kamen na kamenu. Dati njima Prizren i čuvanje naših svetinja je isto kao dati kozi da čuva kupus. U to smo se ne malo puta uverili.

Pored Prizrena je i selo Dušanovo, nazvano po caru Dušanu, a gde Srba više nema. Poslednjih godina, nažalost, poznato je po dušmaninu Keljmendiju, koji je pobio vojnike u paraćinskoj kasarni. Toliko i o tome.

Srbija bi, ali i međunarodna zajednica, prema ovakvim i budućim albanskim manevrima trebalo oštro da se postavi. Jer, albanski lideri uvek su igrali u „prizrenskim“ i drugim ligama. I svi moraju da znaju da smo mi u Prizrenu domaćini, a ne gosti, na našem terenu.