Komitska je tuga pregolema – borimo se a dojč-kafe nema…
1 min readPiše: Mihailo Medenica
Ja bih rado s vama, braćo i sestre, u “komite”, ako me primate?
Mozak da odmorim, barem na dan…
Da skupa uteknemo iz pameti jer, priznajem, ništa teže čoveku nositi do razuma, a vi ste se, vidim, hrabro kurtalisale te bede pa tumarate slobodnim šumarcima Crne Gore, ko da ste stada pogubili…
Lepota Božija, velim: saberemo se zorom na dojč- kafi, s prezirom potamanim po trista grama bureka, eventualno uz još jednu kafu sačekamo da se malo svari kako bismo lakše komitali po šumama i gorama, pa trkom (nogu pred nogu, nije baš tolka preša) u borbu za slobodu.
Do ručka, razume se, jer nije sloboda zec pa da pobegne, al ručak, vala, jeste, a zna se da nema valjanog komitanja bez punoga stomaka i prazne glave.
Što se vaših ideja, načela i ideala borbe tiče- i sa tim sam apsolutno saglasan, jer kud ćeš veće slobde od te da se u suštini boriš za dijagnozu a niko te ne primorava da se lečiš?!
Dakle, za slobodu smo Crne Gore ali od slobode bežimo manito, jer kakva je to sloboda kad možeš biti ponosito svo na svojemu umesto nadničar na sopstvenom ognjištu?!
Nepokolebljivo smo protiv mrskih Srba i posrbica, dosta je bilo njihovog zuluma po Crnoj Gori – borićemo se, barem do večere, da vazda ostanemo ono što nismo jer samo tako dijagnoza ne zahteva i obavezno lečenje!
Potom, ne dozvoljavamo da nam svojataju Njegoša, ne mogu ga oni voleti koliko ga mi možemo prezirati!
No, ipak smo zakleti u Lovćen, u onaj granitni planinarski dom zvani: mauzolej, jer u njemu počiva najumniji, najbolji i najveći među nama- Njegoš, kojeg preziremo jer je onoliko srbovao, ali ga se ne odričemo- za inat!
Životom ćemo braniti da se na Jezerskom vrhu obnovi njegova zavetna kapela, to je velikosrpski projekat a mi smo zakleti u malocrnogorsku Meštrovićevu nakaradu, što znači da nam Njegoša niko svojatati neće, baš kao i njegov zavet da počiva u kapeli a ne mauzoleju, no valjda mi bolje znamo šta je Njegoš hteo da kaže tako da ostajemo zakleti u kapelu ali ćemo šakom u glavu svakog ko pomisli da je obnovi!
Rečju, dijagnoza- može nam se!
Zatim, kako smo preko silnih sajtova za prodaju polovne robe i sekundarnih sirovina pribavili dovoljne količine crkve, vere, sveštenstva, božanstava i jezika, ostajemo dosledni verovanju u “crnogorsku pravoslavn crkvu” kao i zmajeve, trolove, Štrumpfove i ostale svece i svetitelje koji nam se ukazuju na pričešćima bunikama i onom brljom iz Miraševih zaliha!
Naša država, naša istorija, naša vera, naš jezik kojim se međusobno ne razumemo, naše obolenje mozga!
Za kraj, ono najvažnije: baš nas briga ko su nam bili đedovi i šta će nam biti potomci- mi smo autentični borci za koren i tradiciju Crne Gore kao hipi- komune u kojoj ćemo biti tuđi na svojemu i svoji ni na čemu, jer iako sve za šta se borimo moderna medicina leči- odbijamo da budemo zdravi u pameti, od pameti veće teskobe nema!
Da zaključimo- rad sam da vam se pridužim u zajedničkoj borbi za slobodu Crne Gore jer ovako zaista više ne može!
Ne želimo slobodu već da nam se dijagnoza prizna kao nacionalnost a glupost kao prvoborački staž!
Eviva, eviva, eviva Montenegro, no već je vreme za večeru a i prohladno je, pa da odlazak u šume odložimo za toplije dane i punije stomake.
Valja nam stići i uteći, i na strašnom mestu postojati, a kud ćete strašnije od zatvorenih kafića- komitskih jatak?
Komitska je tuga pregolema- borimo se a dojč- kafe nema…
Evo samo da popijem dojč pa krećem da vrnem Kosovo. Ali “dogodine” da ne rečem malo sjutra.
Koliko si anoniman toliko si i hrabar !.
U kom sr..ju si ti bio dok smo se mi protiv pola sveta borili ?.
Prodavao gorivo i cigarete po trotoarima ?.
Mikailo,samo hrabro i samo napred. Na zajednickom smo putu….
MIHAILO SVAKA TI JE RIJEC ZLATNA,NAPRAVIO SI HIRURSKI PRECIZAN OPIS MONTENEGRINSKE FUKARE.NOME STRAH AKO OVO BUDU CITALI,A IMAJU PRST OBRAZA DA NE IZVRSE MASOVNI SUICID.
Prijatelju, ja dok citam ovo mogu samo da vas zalim, tebe i njega, a jos vise vasu djecu!
Zapamti, iza nas ne ostaju popaljene kuce i ubijeni ljudi, nego ljubav prema cijelom svijetu a vi razmislite sta ostaje iza vasih mrtvackih glava!
Možda iza vas lično ne, ali iza vaših predaka kao mnogih vaših istomišljenika ko zna. Sad već ako se odričete njih nemojte selektivno, hvalite se njihovim podvizima koji su takođe ostavljali ubijene ljude a nama kolektivno to prebacivati je krajnje licemjerno. Ne počinje istorija ni od vas ni od mene, a stavljati pečat zločinaca čitavom narodu nije Evropa za koju se vi deklarativno zalažete, u suštini znamo i vi i ja što bi ste radili da vam može biti. Traktore su pominjali nedavno vaši istomišljenici.
Ja nikad nisam rekao da su Srbi zlocinacki narod, imali su uglavnom pozitivnu ulogu globalno gledajuci i bili na ispravnim stranama sve do devedesetih kada su u Bosni uradili sto su uradili, bez ikakve potrebe jer se mogao napraviti dogovor u milion varijanti. Brzina kojom su ocisceni ovi drugi, uz nevidjeno izivljavanje i silovanja govori da je postojao plan. Nikad nisam cuo da je neko izrazio zaljenje, vec se izvrsioci slave kao heroji, i crkveni velikodostojnici i tzv. ratni heroji! Ja tu povlacim paralelu sa ndh i borim se protiv takvog uticaja u Crnoj Gori!
nije tebe lako. …. borice se svako za ono svoje bio posrbica ili crnogorac… ne uvlači Srbe oni su nesto drugo. … to je kao da crnogorci kazu da su njemci… a nijesu. Crnogorac je crnogorac a posrbica ili ristogorac je nesto sasvim drugo… ono sto nijesi ne mozes biti a ono sto jesi ne bi da budes … odvoji pojmove
To posrbice nešto kao poturice tj savrijemeni bošnje. Milogoraci ne mogu biti Crnogorci jer srame i kaljaju to slavno ime, mada mi smo demokratija pa možeš da se nazivaš kako ti volja
Janko, Srbine, zaista je muka biti ono što nisi. Muka je biti Đidovo kop.le i otpadnik od soje krvi. Muka je kada ti je prvi predak Đido, i kada nemaš ništa ni sa kraljem Nikolom, ni Petrom I i ni Petrom II ni vladikom Danilom ni Ivanom Crnojevićem. A ni oni sa tobom. Muka je kada si Đidovo i Titovo ništa.
Bane, najjaci komentar! Zavio si u crno ovog nesrecnika sa kratkim tekstom, i u desetak rijeci ga prizemljio za sva vremena. Bravo..