„Kompletiranje Kosova“: Zašto je Kurtiju i Albancima toliko važan glavni most na Ibru?

Teški pritisak na srpsku zajednicu u Severnoj Mitrovici, koji u vidu pretnji otvaranjem glavnog mosta na Ibru traje već mesecima, ne popušta ni na trenutak. Radnici su već prefarbali metalne delove, malterom su okrpljene pukotine na konstrukciji, uklonjeni su grafiti, most je testiran na opterećenje, a premijer privremenih institucija tzv. Kosova Aljbin Kurti uporno ponavlja da će most biti otvoren, da je to već „rešeno pitanje“ i da o tome ni sa kim neće pregovarati.

Na mostu dežuraju italijanski karabinjeri iz sastava KFOR-a, njihove snage s vremena na vreme dobiju pojačanje dok iz ove međunarodne misije „sve aktere pozivaju da budu uzdržani“ i opominju da „neće oklevati da reaguju u slučaju bezbednosnih rizika“.

Što se Srba u Severnoj Mitrovici tiče, stalni pritisak oko glavnog mosta i te kako ostavlja posledice.

„Strepimo već nedeljama, od prve njihove najave. Bojimo se da će na most udariti po mraku, jednostavno ga preuzeti od karabinjera, ukloniti betonske prepreke na severnoj strani i otvoriti. Sa druge strane, leto je, dosta ljudi je na odmorima, dosta ljudi se prethodnih meseci i iselilo iz grada, uveče, na šetalištu može se videti da u gradu ima jako malo ljudi. Sirene za uzbunu su uklonjene, grad je premrežen kamerama, svako ko bi i izašao da protestuje zbog mosta dva puta će razmisliti. Ljudi strepe od represija, hapšenja“, priča za RT Balkan jedan od Srba iz Severne Mitrovice koji je zbog sopstvene bezbednosti tražio da mu ne pominjemo ime.

„Nedeljama se ne usuđujem da pustim decu da sami izađu na ulicu, posebno ne bliže mostu jer sa druge strane mosta, pešice, do dna šetališta, do Trga braće Milić, do kafića, prelaze grupice mlađih Albanaca. Strepimo da se ne desi nekakva provokacija, da ne dođe do sukoba među omladinom i to je veliki problem, a provokacija je već bilo“, veli naš drugi sagovornik iz Severne Mitrovice.

Diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan kaže da je glavni most na Ibru za Albance i Aljbina Kurtija važan pre svega kao simbol opstanka Srba i odbrane srpskih interesa na KiM.

„Ako se most otvori, taj simbol se i praktično ruši. Most je i simbol celokupne borbe za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Drugi razlog je što se time simbolično ruši neka vrsta unutrašnje granice koja sprečava pun teritorijalni integritet prištinskih vlasti nad celokupnom teritorijom KiM. Prosto, rušenje te barijere znači osvajanje celog prostora Kosova i Metohije i stavljanje u nadležnost prištinskih vlasti“, kaže Milivojević.

Po njemu, treći razlog zašto je most na Ibru toliko važan Kurtiju i Albancima jeste promena faktičkog stanja i stvaranje nove realnosti kao pritisak na Srbiju da i ona prizna novu realnost ali i na srpski narod da prihvati vlast Prištine.

„Kurtiju je važno i da most otvori baš sada, za vreme vlasti demokrata u SAD koji imaju razumevanja za njegovu politiku što su do sada pokazivali nečinjenjem. Posle izbora u SAD, u slučaju promene vlasti, pitanje je da li će ovakva politika moći da se sprovodi na ovaj način. Kurti inače ima loša iskustva sa Trampom i znam kako je prošla njegova prva vlada kada je na čelu SAD bio Tramp. I to je jedan od razloga da se što više postigne sada, zato što Americi ne odgovaraju bilo kakva zaoštravanja pred izbore i dovođenje mogućnosti da politički intervenišu na način na koji im ne bi odgovaralo u ovom trenutku“, kaže Milivojević.

Naš sagovornik zaključuje da nema govora da će Kurti odustati od namere da otvori most na Ibru.

„Postoje i drugi mostovi u Kosovskoj Mitrovici koji su odavno otvoreni. Drugo, Albanci već prelaze preko glavnog mosta peške, već zaposedaju lokale na severnoj strani. Ova simbolika predstavlja i političku barijeru, i kad bi se most otvorio, oni bi to zloupotrebljavali, masovno koristili i  na taj način potvrđivali i ono što je smisao otvaranja mosta, a to je da je Kosovo osvojeno, to je suština“, kaže Milivojević.

I univerzitetski profesor dr Srđan Perišić, komentarišući situaciju oko glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za RT Balkan konstatuje da Albanci i Aljbin Kurti ne bi kretali na most da nemaju odobrenje Vašingtona, zapadnih struktura, NATO, EU kao i pojedinačnih zemalja – Nemačke, Francuske, Engleske.

„Most za Kurtija ima pre svega simboličan značaj. Most je simbol otpora Srba sa severa Kosova i Metohije. Međutim, i bez mosta prištinski režim je na Severu uspostavio vojno-policijske ispostave, punktove i slobodno se kreću. Albanci preuzimaju poslednji simbol otpora i jasna je poruka Srbima i iz Mitrovice i sa čitavog Severa da se polako, ili brže, počnu iseljavati“, kaže naš sagovornik.  

Prema rečima profesora Perišića, greška Beograda jeste i što je i u ovom slučaju verovao Zapadu, a druga greška je – francusko-nemački plan.

„Čak i kada dođe neka osuda Kurtija sa Zapada, ona je samo verbalna. U međuvremenu Kurti je okupirao sever KiM, postavio policijske punktove, baze, hapsi Srbe… Koliko je Srba u zatvoru, možda i 100, sve je to realizacija francusko-nemačkog plana. Iza njega čvrsto stoji Zapad, u Evropi – Francuska i Nemačka i naravno glavni su Amerikanci koji sve kontrolišu. Aljbin Kurti želi most zato što nema nikakvu prepreku, zato što se niko ne suprotstavlja, on će most preuzeti, u to sam ubeđen“, kaže profesor Perišić.

Inače, dok traje priča oko mosta na Ibru, Albanci sa juga, posredstvom Kosovske agencije za privatizaciju preuzimaju jedan po jedan objekat srpskih preduzetnika severno od mosta u Mitrovici.

Nekadašnji kafić „Dolče vita“, odmah pored glavnog mosta, već je preuzet od strane jednog od Albanaca sa juga, kafiću je promenjeno ime, a stalni gosti od skora su Dželjalj Svečlja, ministar unutrašnjih poslova tzv. Kosova, i poslanici Samoopredeljenja.

U Kosovskoj Mitrovici preko Ibra postoje još četiri mosta. Jedan je „istočni“, koji južni deo grada povezuje sa Bošnjačkom mahalom, i koji nesmetano radi, drugi je pešački kod naselja „Tri solitera“ koji je takođe otvoren.

Preko Ibra u Mitrovici je i metalni, železnički most, a nedaleko od grada je i novosagrađeni most u Dudinom kršu koji Severnu Mitrovicu povezuje sa magistralom Priština – Leposavić, odnosno Jarinje.