Комунистичка чистка Карађорђевих потомака: Убили и одузели имовину

Припремио: Иван Милошевић

Како су се комунисти понашали према потомцима Карађорђа и њему блиских сарадника из Првог српског устанка, свједочи и текст објављен у „Српским новинама“ из Чикага у броју за август 2017. године. Након тога свједочанства јасно је свима каква је намјера била комуниста у Србији, односно они су све радили да униште све оно што је Србију чинило Србијом и да из њене историје уклоне (ликвидирају) све оне који су се томе супростављали.

– Када је почео Други свјетски рат, у Тополи и Крћевцу било је пет одраслих мушкараца, потомака Карађорђевог брата Маринка, по коме су узели презиме Маринковић. Драгољуб А. Маринковић је послије рата од комуниста осуђен на смрт, уз конфискацију цјелокупне имовине. Њега је рат затекао на дужности окружног начелника у Пожаревцу. Према истраживању Радета Главаша из Аранђеловца, Драгољубу је потом смртна казна замењена за временску. Није познато шта је с њим било, тј. да ли је преживео затвор.

Браћу Живка и Милутина Б. Маринковића из Крћевца комунисти су убили 3. јуна 1943. године (заклан ноћу, 50 метара од куће), односно 20. децембра 1944. у Тополи. Још два рођена брата из ове фамилије, Ђорђе и Ивко, погинула су крајем 1944. године у Босни, као четници Горске краљеве гарде. Комунисти су за сву четворицу издали налоге за конфискацију имовине.

Најбољи Карађорђев пријатељ и најближи сарадник, војвода Петар Јокић, имао је три потомка. Милош П. Јокић био је на почетку рата председник Општине Топола и управо он је спасао ову варош од немачке одмазде стотину за једнога. Комунисти су га убили одмах после рата, као и његовог сина Петра, иако је тада био у партизанима, док је последња вијест о млађем сину Милоша Јокића, Алекси, стигла почетком 1945. године из Модриче. Као четник Горске краљеве гарде, Алекса је био рањен у Бици за Модричу, против усташа, и од тада се ништа о њему није чуло. Према томе, само из две фамилије најважније у процесу дизања Првог српског устанка, ратни вихор 1941-1945. однео је осам мушких глава.

Од Карађорђевог устанка, у Србији је стварана грађанска класа, која је чинила стуб друштва. Припадници те класе богатили су се својим радом, из генерације у генерацију, постајали су судије, професори, официри, лекари, високи државни чиновници… Три потомка из породица блиских Карађорђу нашла су се на оптужничкој клупи поред ђенерала Драже (браћа Живан и Радоје Кнежевић и потпуковник Младен Жујовић, сви осуђени у одсуству).
Ту грађанску класу, стварану 140 година, комунисти су преко ноћи уништили и опљачкали, да би се “на високо подигли сутерени“. Последице тог процеса Србија трпи и данас, пишу „Српске новине“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: