Koncert na poklon Srbima i Amerikancima

Povodom sećanja na 28. jul 1918. godine, dan kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući, pijanistkinja Marina Arsenijević, koja živi u Americi, umesto koncerta koji je trebalo da održi u Beogradu 28. jula ove godine, na taj dan je publici poklonila „Balkansku svitu” snimljenu sa američkim orkestrom elitne vojne Vest point akademije. Koncert se nalazi na „Jutjubu”, instagram profilu i fejsbuk strani Marine Arsenijević, koji su podelili američka ambasada u Beogradu na društvenim mrežama, kao i alumni Vest point akademije na kojoj se izučavaju i vojne strategije vojvoda Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, Cerska i Kolubarska bitka.

Pijanistkinja je podsetila u svom obraćanju da se pre 102 godine, 28. jula 1918. srpska zastava vijorila na Beloj kući u spomen na velike žrtve srpskog naroda i hrabrih srpskih vojnika koji su dali svoj život za slobodu sveta za vreme Velikog rata.

‒ Pitanje se postavlja zašto je ta retka čast pripala jednom malom narodu, velikog srca, u to vreme, na početku Prvog svetskog rata, od oko četiri miliona ljudi? Jedina druga zemlja koja je počastvovana da im se zastava vijori nad Belom kućom bila je Francuska u čast Dana Bastilje 1920. godine ‒ naglasila je Marina Arsenijević, reagujući na čestitku koju je povodom 28. jula na „Tviteru” uputila Justina Pupin, potomak Mihajla Idvorskog.

Srpska vojska se, dodaje, borila protiv desetostruko većih snaga i pretrpela ogromne gubitke od 1,2 miliona ljudi, uključujući 60 odsto muške populacije.

‒ Tog 28. jula 1918. američki predsednik Vudro Vilson proglasio je Srpski dan u Vašingtonu u svim crkvama širom SAD dok se srpska zastava vijorila nad Belom kućom. U saopštenju je odata počast celom srpskom narodu molitvama za nemerljive žrtve. I zbog svega što smo zajedno preživeli kao saveznici u dva svetska rata 28. jul treba da ustanovimo kao Dan prijateljstva Srba i Amerikanaca ‒ navela je naša pijanistkinja, dobitnica „Medalje časti” Ostrva Elis koja se dodeljuje za veliki doprinos američkoj kulturi.

U razgovoru za „Politiku” kaže da je koncert u Beogradu 28. jula trebalo da pomogne da se ovaj datum ustanovi u znak sećanja na prijateljstvo dva naroda, koji će biti obeležen svake, a ne svake stote godine. Na koncertu je bilo planirano da izvede celu „Balkansku svitu” s orkestrom, ali je zbog pandemije sve odloženo.

Dodaje da je 2018. od ambasadorke dr Ljiljane Nikšić saznala da je dobitnica najvišeg diplomatskog priznanja Ministarstva inostranih poslova RS „Viteza svetosavskog pacifizma” za promociju i očuvanje srpskog kulturnog identiteta. Priznanje je u vidu plakete sa grbom Nemanjića, pa je naša umetnica napravila pojas sa istim grbom koji sada nosi na svojim koncertima.

Pijanistkinja je magistrirala na Muzičkoj akademiji u Beogradu i od početka karijere, kaže, nosila je zvuk Srbije i Balkana u sebi i tragala za svojim specifičnim zvukom koji bi definisao njeno poreklo i kulturu zemlje iz koje je potekla.

‒ Od prvog trenutka dolaska na severnoamerički kontinent nisam imala dilemu da je moja misija da svetu predstavim srpsku muzičku baštinu i da kroz muziku spajam različite kulture, narode i religije, tako da je moj prvi koncert u Karnegi holu bio spoj klasične muzike i mojih kompozicija inspirisanih turbulentnom istorijom Srbije i Balkana. Vrlo brzo me je primetila i američka televizija PBS (koja u sastavu ima 345 TV stanica duž cele zemlje), pozvala da snimim koncert za seriju „Great performances” za koju su snimali i Pavaroti, Bočeli, Sara Brajtman, i došli smo do zajedničke odluke da se koncert snimi u Ajzenhauer holu na Vest point akademiji sa Orkestrom Vest pointa i horom kadeta ‒ kaže Marina Arsenijević. Ona je za ovaj koncert nominovana za Emi nagradu, a do sada ga je videlo više od 180 miliona gledalaca u SAD i proglašen je za najduže emitovan koncert na PBS TV mreži. Tada je nastala i njena „Balkanska svita” inspirisana srpskom tradicionalnom muzikom i pesmom „Ajde Jano kolo da igramo” koju je izveo orkestar Vest pointa.

Sledeće godine 28. jula u planu je njen koncert na Kalemegdanu koji bi snimala američka televizija PBS. Biće to spoj klasike sa džezom i pop numerama, gde će predstaviti autorske kompozicije: „Mi smo svi jedno pod Suncem”, „Balkansku svitu”, „Cigane” i „Teslinu rapsodiju” u kombinaciji sa Geršvinovom „Rapsodijom u plavom”. Kada je reč o ovakvim spojevima, podsetimo da je 1964. Peti Pejdž, tada najpopularnija pop pevačica u SAD, snimila hit „Little soldier boy”, što je njen prepev „Marša na Drinu” Stanislava Biničkog.

Ideja je da, ukoliko bude moguće, orkestar Vest point akademije zajedno sa orkestrom „Stanislav Binički” na gala koncertu izvede „Balkansku svitu”. Dva vojna orkestra za državne ceremonije, radi izražavanja državničke počasti na taj dan podsetila bi, kroz univerzalnu muzičku poruku, na prijateljstvo Vilsona i Pupina i savezničke veze Srba i Amerikanaca koji su bili na istoj strani istorije u dva svetska rata.

Pročitajte JOŠ:

Preporuke za čitanje iz Knjižare So