Konkurs

Piše: Nebojša Jevrić

Na kraju grada, na prdopoljini gde se završava grad je kafana sa četiri stola. Svi je zovu „Jedva“ jer je jedva opstala prkoseći nalozima za rušenje građevinske inspekcije i kojekakvim nevoljama. U knjigama se vodi kao Klub ljubitelja epske poezije i gusala.

Nekad se između stolova vično snalazila Darka Konobarka, koja je u Beograd došla sa dvoje male dece iz Kolašina, pošto joj je muž na građevini poginuo. Radila je prekodana u kafani a naveče čistila kancelarije Građevinskog preduzeća. Decu školovala.

Prepričavlo se kako je mortale pijanog policajca u uniformi koji je remetio red, za kapuru uhvatilia i iz kafane izbacila. I za njim kapu bacila.

Ujutru je za prvu liniju šanka pekla priganice i kuvala rakiju. Povazadan je pospremala i čistila. Svačiji rođendan je znala. Uvek je pitala za decu. Za familiju.

I svi su je voleli, ali se sa gazdom jednog dana zavadi. Zli jezici su pričali – po vojnom pitanju. Gazda je izbegao da služi vojsku, imao je pametnijeg posla, a Darka se dobrovoljno u vojsku prijavila i čak čin razvodnika dobila.

Nevolja velika, treba naći novog poslužitelja.

( Poslužitelju,poslužitelju dobri, molim te da mi tabakeru otvoriš jer ja prstiju,jer ja prstiju, zaista nemam.Možda se žute ,možda se zlate ispod poklopca-recitovao sam supjan Novicu Tadića)

Dogovor pade da preko veze uredim da u „Kuriru“ izađe oglas za novog konobara – konobaricu. „Plata po dogovoru, uslovi odlični.“ U izboru novog konobara odlučivaće „prva linija šanka“ na čelu sa Gazdom.

Sutradan po izlasku novine, na vrata kafane eto ti čoveka u konobarskom odelu, sa kao sneg belom košuljom i leptir mašnom.

U ruci drži kovertu. “Izvolite“, pruža Gazdi, “moje preporuke.“

Radio u Esplanadi u Zagrebu. Završio ugostiteljsku u Splitu. Preporuke odlične.

Gazda izvadi nove stolnjake, sa crvenim nadstolnjacima, koji se samo izdiru kad je guslarsko veče…

Konobar ne staje. Gostima se obraća sa „Vi gospodine….ako biste bili ljubazni, da promenim pikslu.“ Pikslu menja posle svakog pikavca. Pere čaše i polira. Svaki čas otresa sa nadstolnjaka pepeo krpom. I mi se u čudu preporodismo. Prosto svakog sramota da mu ne ostavi bakšiš. Prođe dan.

Naveče, sabira se pazar, odvaja bakšiš. Saravnjava on sa Gazdom, kad Gazda zabobonji:

„Vođe je taki običaj,pola bakšiša Gazdi!“

Konobar iz Esplanade se zacrveni i ostavivši ceo bakšiš sunu iz kafane.

„Uh,brate!“ dunu složno „prva linija šanka“.

„Koji će moj, on iz „Esplanade ovde!?“ složi se jednoglasno konkursna komisija.

Sutradan noseći Kurir ispod miške uđe dama sa visokim štikilama , dekoltirana, malo razmazane šminke.

Kako ko dođe odmah piće i za nju poručuje.

„Hvala, ja ne pijem.Došla sam po oglasu!“

„Kako, bona ne piješ, vidi što je loza domaća. Najbolji majstori iz Crmnice pekli.“

Odbije ona jedno pet tura.

„ Jesi li udavana?“ uze je na ispit „prva linija šanka“

„ Naravno.“

„A dece jel imaš?“ pita Gazda.

„ Dvoje.“

Kod šeste ture popusti. A onda krenu. Dvanaeset loza.

„A muža jel varaš?“ zainteresova se komisija.

„Dogovorićemo se“ kaže ona.

I sad bi nešto da pojede.

„Može, nema problema.“

Donesoše duplu pljeskavicu sa kioska.Aonda pređe na špricere.Svi je poslužuju ,cigaru u cigaršpicu,pripaljuju.

Noć odmakla.

„Ma, meni si odnekud poznata.Dal imaš ti nekog iskustva u ovom poslu?“

„Naravno da imam!“

„A ko Vam čuva decu?“ priupita pokojni Bata Kapetan…

Kelnerica iz dekoltea izdire sisu .“Pipni“, kaže, “zar je ova dojila?“

U tome i fajront. Treba neko da je na Zvezdaru vozi. Tu dođe do razmioilaženja stavova. Gazda presudi.

A trećeg jutra pojavi se Darka Konobarka iz sela Lipova kraj Kolašina. Odljutila se. I opet zamirisaše priganice. Kao i da odlazila nije.