Контролно саслушање у Скупштини: По случај насиља сваког школског дана

Готово сваки од 180 радних дана у школама прошле године прошао је уз случај вршњачког насиља или сваког дана по један.

То је, поред осталог, током сједнице Одбора за здравство, рад и социјално старање јуче рекла посланица Демократске партије социјалиста (ДПС) Зоја Бојанић-Лаловић.

“Истраживања показују да се највећи број насиља дешава на путу од куће и до школе”, казала је она, наводећи да је, према недавним информацијама, Министарство просвјете, науке и иновација саопштило да је за годину било 179 случајева насиља.

Сенатор државне ревизорске институције (ДРИ) Бранислав Радуловић казао је да та институција препознаје насиље као један од ризика којем су изложена дјеца и млади.

“Према прелиминарним истраживањима ревизорских тимова које смо преузели од стране државних органа, насиље у школама даје прилично забрињавајуће податке. Изражен је пораст суицида којих у периоду од 2018. до 2023. било чак 667, преко 100 на годину, и да су заступљени код свих старосних доби. Нажалост, статистика показује да је заступљена и међу дјецом од 0 до 14 година и имамо забрињавајући податак да је у 2023. години било чак њих девет самоубистава особа узраста од 15 до 29 година. Тражи се интегрисан приступ цјелокупне заједнице и вршњачко насиље не може бити одговорност само једне институције”, поручио је Радуловић на сједници.

Министарка просвјете, науке и иновација (МПНИ) Анђела Јакшић Стојановић казала је да свака одлука која се донесе има посљедице за онога ко трпи насиље и за онога ко је починио насиље.

“Само казнена политика не може донијети резултате, него се мора посветити пажња и дјеци која су починила насиље”, рекла је она.

Јакшић Стојановић је казала да је највећи допринос у борби против вршњачког насиља дао невладин сектор, те додала и да је неопходно да се ради на измјенама и допунама правилника о нормативима јер школе до 300 ученика немају право на психолога и педагога.

“Надам да ћемо до краја новембра предати нови правилник како би појачали број стручних сарадника”, рекла је она.

Министарка просвјете, науке и иновација казала је да су се у мањим школама дешавали специфични облици насиља и да није било ни психолога ни педагога.

“Сви се укључујемо врло касно кад се проблем већ деси, а психолози и педагози морају реаговати превентивно”, казала је она.

Према њеним ријечима, дјеца у породицама виде насиље и то преузимају као исправан модел понашања.

“Такође смо имали ситуације да долази до сукоба између просвјетних радника, и тешко је објаснити дјеци која то виде да је то неприхватљиво”, казала је Јакшић Стојановић.

Руководилац Основног државног тужилаштва (ОДТ) у Подгорици, тужилац Душко Милановић рекао је да када се говори о вршњачком насиљу, то није насиље само у школама, већ да га има и ван школа, те да повод могу бити неки сукоби који се десе за вријеме школске наставе.

“Када дође случај до тужилаштва, ми се већ бавимо посљедицама”, казао је Милановић.

Он је објаснио да је кривично дјело насиље у породици у изузетом порасту, те да су они превентивно покушали да дјелују, али да пораст и даље траје.

“Можемо га довести у везу са вршњачким насиљем, али га можемо и повезати са недавањем издржавања – све је то повезано, и има посљедице које утичу на понашање дјетета”, казао је Милановић.

Државна секретарка у Министарству здравља, Мирјана Влаховић Андријашевић је рекла да је вршњачко насиље јавни здравствени проблем који има и физичке и психичке посљедице.

Она је казала да подаци из Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) указују на то да је од јануара до новембра ове године било 677 пацијената који су били жртве насиља.

“Од тога је било 58 хоспитализованих пацијената, и 42 малољетних”, казала је Влаховић Андријашевић и додала да “систем не дозвољава да виде ко је био жртва породичног, а ко вршњачког насиља”.

Заштитник људских права и слобода Синиша Бјековић казао је да омбудсман већ пет година упозорава на проблем насиља. Како је рекао, насиље је све чешћи вид комуникације.

“Насиље се чешће дешава у онлајн простору и на отвореном међу дјецом”, казао је Бјековић, наглашавајући да је у својим посјетама образовно-васпитним установама примијетио да “дјеца немају емпатију, као и да су насилни деликти посљедица таквог става”.

Милош Кнежевић из Центра за грађанско образовање казао је да перцепција вршњачког насиља према њиховим резултати откривају алармантне податке о тој врсти насиља.

“Наши резултати истраживања базирани на искуствима средњошколаца и средњошколки, од којих је 21,6 одсто ученика и ученица навело да су били жртва неког облика насиља. Чак 66 одсто младих је свједочило вршњачком насиљу, а највећи дио њих је то пријавило, што показује да млади желе да се суоче са тим проблемом. Половина младих вјерује да мјере против насиља постоје али да су неефикасне”, казао је.

Један од алармантних података, наводи, јесте то што код девет одсто младих постоји осјећај несигурности – не осјећају се сигурно у својој школи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: