Копривица: Политички циљеви опозиције могу бити опасни за друштво, Скупштина и одбор нису прекршили Устав

Потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица сматра да опозиција има три политичка циља која „могу бити врло опасна за друштво“.

Он је то казао у емисији „Недјељом у ретровизору“ на ТВ Вијести, коментаришући дешавања у Скупштини у вези са Уставним судом. Парламентерни Уставни одбор је ове седмице констатовао да су се стекли услови за пензионисање троје од шест судија Уставног суда и донио одлуку о расписивању огласа за избор нових. Скупштина је, на основу те одлуке, истог дана констатовала престанак мандата суткињи Драгани Ђурановић. Опозиција сматра да су посланици власти преузели овлашћења Уставног суда и да је дошло до „уставног пуча“.

„Рекао бих да су основни политички циљеви опозиције, осим да шаљу неку поруку нестабилности, три ствари које могу бити врло опасне за друштво. Прво је да се враћају судије и тужиоци из старог система, којима је легално престала функција, а који су подносили тужбе и захтјеве за испитивање судских одлука, и одбили су им их и Управни и Врховни суд. То је један мотив. И онда кроз уставне жалбе, сад су се обратили Уставном суду, и Уставни суд, у којем желе, поред осталог, одређена лица којима је по сили Устава престала функција, треба да одлуче о њима, а налазе се у истој ситуацији, и од разрјешења тог питања зависи дужина трајања њихове функције, што је конфликт интереса“, рекао је Копривица.

Други циљ је, како тврди, да се преко Уставног суда блокирају изборни процеси, „као што је то случај у Котору, гдје исте судије од 2018. до ове године у истој ствари доносе једну одлуку, а у вези Котора сасвим другачије поступају“.

„Треће, спасавање одређених припадника организованих криминалних група од мјера које им одређују органи правне државе. Мислим ту прије свега на доста тих примјера, кроз уставне жалбе да се укидају притвори. Уставни суд има право да укине притвор. Али је симптоматично ако у случају Петра Лазовића у октобру 2022. и јуну 2023. Уставни суд одбије уставну жалбу, а у истој ствари 27. марта 2024. укине притвор. При томе, не образложи зашто је одступио од ранијег става и оно чега се држао у претходне двије одлуке, а то су наводи тужиоца да висина казне може бити мотив за бјекство, сад то оцјењују у својој трећој одлуци, у истој ствари, истог подносиоца, као површно и стереотипно. То су озбиљне и симптоматичне ствари и то се дешава често. И у доношењу тих одлука је учествовало и ово троје судија којима по сили Устава престаје функција, али и бивши судија Милорад Гогић. То је била већина за укидање притвора“, каже потпредсједник Владе, пишу Вијести.

Уредница и водитељка емисије Татјана Ашанин питала је Копривицу да ли су скупштински догађаји вођени политичким, односно партијским интересима власти и опозиције, или су се актери водили државним и правним интересима.

„Да је државни интерес свима био на првом мјесту на вријеме, не бисмо дошли до овога. Не би било добро да се бавимо само посљедицом само, већ да се бавимо и узроком… Годинама је Устав у блокади, зато што један број људи, а то је ево ескалирало и на сједници Уставног суда 27. јуна ове године, један број судија је узео себи за право да у име државе одлучује о себи самима“, казао је он.

„Судије биле у конфликту интереса, Уставни суд покушао блокирати Скупштину“
Копривица је оцијенио да Скупштина и Уставни одбор нису прекршили Устав ни правила правног поретка.

„Ту су два кључна питања – да ли је Скупштина надлежна за констатацију престанка функције судијама Уставног суда и да ли је одлука Скупштине заснована на чињеници да је госпођа Драгана Ђурановић стекла услов за старосну пензију. На оба питања одговор је потврдан. Скупштина је надлежна за констатовање престанка функције судијама Уставног суда, по члану 82 Устава Црне Горе. И друго, евидентно је и јасно да је госпођа Драгана Ђурановић стекла услов за остваривање права на старосну пензију“.

Каже да је Уставни суд покушао да блокира Скупштину у вршењу њене надлежности, због сједнице 27. јуна.

„Скупштина бира судије Уставног суда. Да би она отпочела поступак избора, потребно је да Уставни суд обавијести Скупштину, пола године прије, да се стичу услови, и предсједника као предлагача. Сједница Уставног суда о којој се не говори је одржана 27. јуна. Говори о њој Акција за људска права, Вијести… али се многи други то прескачу, уз дужно поштовање“.

Рекао је да се на тој сједници „десио пораз права, морала и уставности“.

„Десило се да су, у име државе, о самима себи одлучивале одређене судије, укључујући и госпођу Ђурановић. Ко има привилегију да у име државе одлучује о самом себи? Та сједница је чист конфликт интереса, и по Закону о Уставном суду и по Закону о спречавању корупције“.

Уредница емисије Татјана Ашанин је указала да у члану 154 Устава, ставу 4, пише да наступање разлога за престанак функције или разрјешење утврђује Уставни суд на сједници и о томе обавјештава Скупштину. Подсјетила је и да предсједница Уставног суда Снежана Арменко личне податке судија доставила предсједници Уставног одбора Јелени Божовић, која је то тражила, те да није одржана сједница Уставног суда на којој би о томе требало претходно да буде одлучено.

Копривица каже да јесте одржана сједница, мислећи на јунску. Уредница емисије је указала да предсједница суда, као разлог зашто је то урадила, не помиње јунску сједницу, већ да је то доставила уз знање судија и да је то учинила исто као што је прије ње учинио судија Будимир Шћепановић.

„Та сједница се одржала 27. јуна. Судија у вези које је донијета одлука је учествовала у доношењу те одлуке и тако је блокиран Уставни суд. И госпођа Лопичић и господин Шчепановић, а од разрјешења овог питања зависи дужина останка на тој функцији. Дакле, имају најдиректнији сопствени интерес, који доводи у питање њихову непристрасност“, казао је Копривица.

Рекао је да се десила злоупотреба права и овлашћења, те „негирање принципа непристрасности, професионалних стандарда, етичког интегритета и морала,“ као и кршење заклетве коју по Закону о Уставном суду полажу.

„У заклетви се каже да ће вршити часно, савјесно, праведно, непристрасно, по Уставу и закону. Да ли може неко, одлучујући о самом себи у име државе, да буде непристрасан“, питао је Копривица.

У емисији је показао одлуку Врховног суда, по захтјеву за испитивање судске одлуке који је покренуо бивши судија тог суда Мираш Радовић, као и одлуку у поступку који је покренула Хаснија Симоновић.

„Шта се констатује у одлукама Врховног суда, пошто је и тада, кад је Судски савјет донио одлуку о престанку функције судијама, због испуњења услова за старосну пензију, а претходно предсједници судова исто као сад Уставни суд нису жељели да обавијесте Судски савјет, а онда је Судски савјет упркос изостанку формалног обавјештења донио одлуку о престанку функција, на неспорним чињеницама да им је наступио услов за старосну пензију… Цитирам одлуку највишег суда у Црној Гори: ‘Изостанак формалног обавјештења у конкретном случају, в.д. предсједника Врховног суда, о постајању услова за престанак судијске функције у односу на Тужиоца не спречава Судски савјет да донесе оспорену одлуку, будући да је у искључивој надлежности Туженог, у складу са уставним овлашћењима, а у складу са чл. 105 да доноси одлуку о престанку судијске функције’. Ово је одлука из 2023. године. И још се каже да наведено обавјештење нема природу иницијалног акта. Према томе, сви у нашем правном систему, укључујући Судски и Тужилачки савјет, Управни и Врховни суд немају никакве дилеме да ли је мјеродаван Закон о ПИО или Закон о раду, јер се услови за пензију дефинишу Законом о ПИО. Само имају дилему они о чијој функцији се у овом случају ради“, рекао је потпредсједник Владе.

„Били синхронизовани кад су укидали притвор криминалцима“

Копривица је рекао да су судије којима по сили Устава наступа престанак функције „савршено синхронизовани били посљедњих година кад су укидали притвор припадницима организованих криминалних група, а видите да их се повезује са различитим политичким структурама“.

„Суд зна право, дужни су да знају и знали су оно што су њихови правни прописи – и око изузећа и око конфликта интереса. Тако да нема нехата, нема оправдавања, било стварном било правном заблудом. Постоји директна одговорност за кршење прописа за оно што су радили“.

Тврдње опозиције „бесмислице“
Учесници емисије, у којој су осим Копривице гостовали адвокати Драган Шоћ, Веселин Радуловић и Милош Вукчевић, сагласни су да је троје судија у складу са Законом о ПИО стекло услов за старосну пензију.

Копривица каже да Скупштине ником није преузела надлежност.

„Бесмислицама“ је назвао тврдње опозиције да је намјера скупштинске већине да владају без избора и да се евентуално изврше измјене Закона о црногорском држављанству.

„Незаконит састав суда, у којем сједе судије које немају основ да ту буду, може бити и озбиљно кршење прописа, због којег се могу подносити и тужбе против државе“, напоменуо је потпредсједник Владе.

Каже да је поборник дијалога, „иако су ствари потпуно јасне“.

Влада није званично разматрала информације са састанка Спајића и Милатовића
Копривица је рекао да нема цјеловиту информацију о чему су на састанку у петак увече разговарали предсједници Владе и државе Милојко Спајић и Јаков Милатовић.

„Мислим да је независно од њихових неких политичких или личних односа добро да предсједник државе и предсједник Владе имају добру сарадњу“.

Рекао је и да је потребно да се успостави функционалан однос.

На питање да ли је у сазнању да се дошло до тога да се макар разговара, одговорио је: „То да, али о садржају и правцима немам цјеловиту информацију“.

Сматра да није коректно да износи у јавност садржај разговора других званичника, али је појаснио да нису на Влади разматрали те информације у било којој званичној форми.

„Вјерујем да друштву није циљ да сазна шта се дешавало на једном разговору и како је текао, него да видимо гдје ће то да дође“.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: