Копривица: Већинска Црна Гора жели поштовање изборне воље

Пише: Драган Копривица

Иако је Милан Кнежевић једном пригодном сатиричном пјесмом узвратио Милојку Спајићу како и доликује, Медијски центар ДНП сматра да “заборавног” и насмијаног мандатара ипак треба подсјетити на неке конкретне детаље, мада више нико и не гаји илузије да ће се лидер ПЕС-а дозвати у памет.

Још од почетка, док је “блистао” у 42 Влади, Спајић је показивао знаке амнезије и незахвалности према онима који су у Парламенту, попут ДФ-а, дигли руке да се реализује пројекат о повећању личних доходака, а он цио успјех приписао самом себи.

ДНП истиче и познату бламажу Спајића да је, поводом србијанског му држављанства, и још којечега, очи на очи варао грађане Црне Горе и јавно “заобилазио истину”.

Затим се прославио набрајајући у медијима своје љубавничке домете по Сингапуру, јавно се хвалишући како је имао читав буљук ђевојака. А то је јасан знак да Спајић напросто не познаје Црну Гору ни њен менталитет. Јер дилетантски не схвата да су таква хвалисања, у најмању руку, неумјесна, и да није лијепо на тему међувјерске толеранције хвалисати се како је, као Казанова, узимао бодове на страном терену.

Спајић се “прославио” и већ познатом бјежанијом или бар хватањем кривина од Небојше Медојевића, који га је у више наврата јавно позивао на дуел, али је Медојевићев Мицкеy вазда био “у некакву трку”, па ниједном није стизао да прихвати понуду за јавно сучељавање.

Уз сва ова јавна достигнућа, и незахвалност према ДФ-у, Спајић је у финој завади не само са самим собом и принципима, него чак и са честитим Јаковом Милатовићем, својим првим партијским колегом, који се само поштено залаже да се испоштује изборна воља грађана.

Она, поводом које је Спајић јавно упозорио да ПЕС једино неће у коалицију с ДПС-ом, а пракса већ најављује његов корјенит заокрет. Јер западна инструктажа чини своје, упућена на свог играча, који је већ јавно посегнуо за неким кадровицима управо из редова оних с којима “неће”.

Зато је Спајић на преговорима са ЗБЦГ о саставу Владе само теферичио ради теферича, купујући вријеме уз јефтину глуму, рачунајући да ће већ изнаћи начин да оствари свој принцип: “Дођите да се не договоримо”. А тако је и било, уз његове оптужбе да је ЗБЦГ све нешто кочила, а он био врло вољан да прихвати њено учешће у Влади, али му, ето, уз његову иапружену руку, не дадоше шансу.

Тако је “фино и људски” вратио Коалицији ЗБЦГ и што су њени гласови имали пресудан значај да Јаков Милатовић, његов најближи партијски колега с којим се виђа редовно, свако пола године, однесе убједљиву побједу на предсједничким изборима. ЗБЦГ је ваљала кад је требало, а онда јој на добро треба узвратити лошим, и то још уз намјештену глуму.

Уз све ово, Спајић никад није ни омирисао сузавац на протестима против бившег режима у борби за поштену и правну државу Црну Гору, него је стигао на готово. Нити му је заробљено судство икад монтирало процесе као Милану Кнежевићу и Андрији Мандићу. А није ни зато што је на безбједној дистанци све вријеме ашиковао по Сингапуру.

Али сад му се заломило да, у здравље наивности бирачког тијела, почне са шминкањем политичког мртваца, господе отписаних, дајући им вјештачко дисање, и не хајући за изборну вољу грађана који су својим гласовима били срушили двоиподеценијску диктатуру.

Очито, Спајићевим огледним примјерима двојства и “сојства” никад краја, а озбиљним политичарима није криво што их вара на јавној политичкој сцени, него што мисли да су његове јефтине и провидне мућке увјерљиве. Мада би се рекло и да је њему свеједно: дјеловале, не дјеловале, он завршава наруџбину Запада.

А саопштења му дјелују дословце као да му их неко пише у централи ДПС-а, или му их диктирају. Зато грађанима који су му повјеровали треба само рећи оно традиционално: “Тражили сте – гледајте.”

Гледајте како независну државу гура у још већи статус западне колоније. И то на трагу интереса бивше власти, која се лагано почиње извлачити из музеја воштаних фигура, гдје су је грађани били смјестили.

Већинска Црна Гора жели поштовање изборне воље, којом би се зауставио суноврат правне државе, и да буде своја на своме, а не афрички протекторат у срцу Европе. И да највиши државни интереси не буду најнижи приватни интереси послушника Запада, оличених у Спајићу и њему сличнима.

Углавном, Црној Гори по један Шћепан Мали, авантуриста и блефер из бијела свијета, никад није фалио. А је ли стигао из Русије, или Сингапура, сасвим свеједно.

Битно је да Црна Гора јес’ малена, али је очигледно и малена и малерозна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: