Korona i estrada

Piše: Mišo Vujović

Negde početkom ovog milenijuma sedeo sam kod prijatelja u jednom prelepom restoranu u centru nemačkog grada Minstera, trećeg univerzitetskog centra ove moćne države. Tada mi je vlasnik, sa zabrinutošću rekao “da se i tamo oseća kriza”.

Nasmejao sam se, pitajući ga da li je kriza ako Nemci više ne idu na ručak u kafanu šest, već pet dana. Da on umesto trideset zaradi dvadeset osam hiljada maraka mesečno. Slegao je ramenima sipajući još po jednu šljivovicu nabavljenu ispod ruke franko Nemačka.

Pričao mi je da veliki novac tamo zarađuju pevači.
“Mi ugostitelji treba da prodamo kamion hrane i pića da bi bar donekle parirali njihovom ulovu”, govorio je vidno rezigniran, bez svesti da je naša estrada duhovna hrana pečalbarima, da im taj orjentalno-deformisani melos nalik na idijanske pokliče pred boj, donosi deo zavičaja, da su im obnažena ramena i duboki dekoltei naših estradnih diva mentalna infuzija koja im relaksira dušu i novčanike.

A tek na veseljima kada se raspištolje bećari i krenu da se takmiče u “otvaranju” ili kićenju estradnih umetnika. Crvendaći od presto evra se lepe na čelo, kače za okovratnike, bratele, guraju u dekolte,motaju u fišek – zaglavljuju iza ušiju…

I svi su srećni i ispunjeni. Jedni doživljajem i ostvarenom bliskošću sa muzičkim zvezdama, zvezde izdašnošću svojih obožavalaca.

Đole Varenika vlasnik stare, pokojne čarde “ Na kraj sveta”,često je znao da hukne i kaže onako tiho : “ Ja u znoju oni u loju”, misleći na derane Pere Sandokana, koji su sa ta dva muzička i jednim emotivnim taktom znali da nas opčine, pratili su nas obavezno do parkinga i tu bi se po jedna putnička pretvorila u koncert bez repertoara.

Juče mi kaže prijatelj da je estradu zahvatio cunami panike. Nema tezgi, niko ih ne zove da nastupaju, priliv nikakav navike bez razlike ostale iste.

Kažu da je Zadruga ostvarila enormni prihod od slanja 18,5 miliona poruka. I sada ne valja vlast, a Zadruga i Parovi obaraju rekorde.

Predlažem džuboks tv kanal gde će naše, uvek gladno, estradno gledalište, slati sms poruke i naručivati pesme, a ko želi da razgovara sa svojim ljubimcima to može ostvariti preko vruće linije po ceni tri evra po minuti.

Ako već ne brinemo o lekarima i medicinskom osoblju, povedimo računa o estradi, koju su mere protiv korone ozbiljno uzdrmale.

Ko peva zlo ne misli, a ko misli nije mu do pesme.