IN4S

IN4S portal

Korona igranka i Moder(ni)na vremena

1 min read
Akcije američke bioteh kompanije Moderna skočile su za 30 odsto prošlog ponedeljaka, nakon što je objavljeno da su postignuti obećani rezultati u potrazi za efikasnom vakcinom protiv korona virusa, izvestio je CNN.

Dragan Vujičić

Piše: Dragan Vujičić

Akcije američke bioteh kompanije Moderna skočile su za 30 odsto prošlog ponedeljaka, nakon što je objavljeno da su postignuti obećani rezultati u potrazi za efikasnom vakcinom protiv korona virusa, izvestio je CNN. U početkom prošle nedelje svoje akcije prodali su finansijski i medicinski direktori kompanije Moderna i ostvarili ukupni profit od 27 miliona dolara za samo 24 časa.

Ukupna vrednost ove bio-teh firme narasla je na neverovatnih 29 milijardi dolara, iako firma nema svoje proizvode na tržištu, navodi CNN. Agencija Rojters u petak izvestila je o Moder(ni)ninim vremenima koja slede.

Prema izveštaju neimenovanog zdravstvenog dužnosnika (kladite se na Faučija) SAD planiraju „ogroman napor na testiranju“ u koji će biti uključeno više od 100.000 dobrovoljaca i šest najperspektivnijih vakcina protiv KOVID-19. Nadležni naučnik rekao je da će se na ovaj način od šest kandidata svesti na jednog. Poticaj da se vakcina ubrza, treba da kondenzuje najmanje „10 godina razvoja vakcine i ispitivanja na nekoliko meseci“, rečeno je Rojtersu.

prinskrin

Ekspert tvrdi da su odabrani proizvođači vakcina „pristali da razmenjuju podatke i pozajmljuju upotrebu svojih mreža kliničkih ispitivanja konkurentima ukoliko njihov kandidat ne uspe.“ Svaka vakcina koja pokazuje obećavajuće preliminarne podatke testiraće se na između 20.000 i
30.000 ispitanika od jula.

Dr Lari Kori, stručnjak za vakcinu u Centru za rak Fred Hačison institut u Sijetlu, koji organizuje vakcinaciju rekao je da bi u studije moglo biti uključeno između 100.000 i 150.000 ljudi.

„Ako ne vidite sigurnosni problem, samo nastavljamo dalje“, rekao je dr. Kolins, direktor Nacionalnog instituta za zdravlje, za Rojters. Kolins je dodao da će vakcina Moderna Inc, razvijena u saradnji sa NIH, biti prva koja će u testiranje ući u julu. Iza njih očekuje se primena vakcine sa britanskog univerziteta Oksford i Astra Zeneca Plc.

Hvaljena vakcina primenjena kod 15 ljudi kod troje izazvala posledice

Minuli petak bio je zaista „turbulentan“na američkom Korona tržištu. Sreću akcionarima pokvarila je zvanična studija lečenja Remdesivirom kompanije Gilead leka koji je pre 15 dana označen kao čudotvoran i koji je po ubrzanoj proceduri dobio zeleno svetlo za uvođenje u klinike.

U Nev England Journal of Medicine kasno u petak, Remdesivir je označen kao faličan lek koji pomaže samo u najtežoj fazi lečenja. Istog dana govorilo se i leko hidrosikloforin i njegovoj efikasnosti koju je još 2005. potpisao dr Fauči da bi ga danas gurao pod tepih. Robert Kenedi čovek koji je podneo peticiju i zahtev Kongresu za istragu o ulozi Bil Gejtsa u Korona kriza izdao je saopštenje da je firma Moderna u vlasništvu milijardera dok istraživački novinar Vitni Veb na sajtu The Last American Vagabond o najnovijoj vakcini piše kroz saznanja kompanijskog insajdera.

Prema Vebu od ove vakcine neće biti ništa.

Sa druge strane i u Dauning stritu 10 i u Stejt departmentu u petak je govoreno da će vakcinacija biti zakonski obavezna!

-Klinička ispitivanja ispitivanja Moderne i njihova revolucionarna vakcina protiv KOVID-a je gora nego se -piše,  Robert F. Kennedi Jr. na svom sajtu (https://childrenshealthdefense.org/)-

Vakcina, koju je razvio i podržao Antoni Fauči, a finansirao Bil Gejts, koristila je eksperimentalnu tehnologiju mRNA za koju su se nadali da će omogućiti brzu upotrebi u skladu sa ambicijama predsedika Trampa „varp spid“. Čini se da je to bila greška. Tri od 15 ljudskih zamoraca pretrpeli su „ozbiljno narušavanje zdravlja “ u roku od 43 dana od primanja Modernine vakcine. Kompanija Moderna u svom optimističkom istupu u javnosti nije objavila rezultate kliničkog ispitivanja ili čak neobrađene podatke, već svoje saopštenje koje je „oslobođeno“ doslednosti.

Priznali su da su se kod tri dobrovoljca razvile zdravstvene tegobe definisane u FDA kao „Sprečavanje svakodnevne aktivnosti i zahtevanje medicinske intervencije“.

Robert F Kenedi iznosi projekciju da 20 odsto neuspešnosti cepiva još u prvoj fazi testiranja, (mada su svi bili zdravi i jaki ljudi) može samo da znači da bi od recimo milijardu
vakcinisanih kod najmanje 200 miliona ljudi bilo posledica po zdravlje.

„Insajder“ iz Moderne na koga se poziva Vitni Veb „dobar odgovor kod osam dobrovoljaca koji su eksperimentalno cepljeni vakcinom mRNA-1273“, naziva „čudnim s obzirom na to da je dotična studija fokusirana na bezbednost i nije osmišljena za merenje efikasnosti vakcine“! Navodno,
nijedan izveštaj studije o bezbednosti vakcine nije prijavljen pored tvrdnji da je „generalno bezbedan“. Takođe napominje da je saopštenje „fokusirano na bezbednost“ a da je istraživanje započelo tek u martu.

Moderna je vlasništvo Gejtsa a njeni stručnjaci njegovi partneri u „čipovanju“ čovečanstva

Pored toga, medijski izveštaji o uspešnosti vakcine nisu pokrenuli jednostavna, ali neophodna pitanja, kao što su na primer koliko se veličina uzorka od osam ljudi može tumačiti u naučno otkriće bez daljnjeg testiranja na većem broju ljudi. Dotična studija nije ni gotova, jer je u saopštenju američke vlade primećeno da su nalazi samo „privremeni rezultati“. Pored toga, studiju vodi američki Nacionalni institut za alergiju i zarazne bolesti čiji je šef dr Antoni Fauči, ključna figura u odgovoru na koronavirus američke vlade. Konstatuje se i da je vest iz
Moderne ipak dobrodošla, s obzirom da njihove prethodne mRNA vakcine nisu uspele da proizvedu gotovo nikakav imunitet odgovor protiv drugih bolesti, objašnjavajući da kompanija nikada u svojoj istoriji nije iznela na tržište mRNA vakcinu.

Prošle jeseni, Moderna je pokušala da reši to pitanje dodavanjem „nanočestica“ svojoj mRNA vakcini,kaže se dalje.Ovu modifikaciji je finansirala Pentagonova agencija za napredne istraživačke projekte u oblasti odbrane (DARPA). Moderna je „strateški saveznik“ DARPA-e i primila je milione od DARPA-e i Fondacije Bil i Melinda Gejts nekoliko godina pre aktuelne koronavirusne krize. DARPA planovi za nanočestice i nanotehnologiju i njihove potencijalno orvelovske primene bili su predmet nedavnih rasprava o potencijalnom neovlašćenom nadzoru
građana.

prinskrin

Zahvaljujući „privremenim rezultatima“ ove studije, Moderna treba da preuzme vodeću ulogu u trci za dobijanje odobrenja vlade za vakcinu Kovid-19. Kompanija je poslednjih nedelja već bila ispred drugih kandidata za vakcinu protiv Kovid-19, isprva je u SAD-u koja je prošla ispitivanja na ljudima (nakon što je bilo dozvoljeno da preskoče ispitivanja na životinjama).

Na primer, Modernina vakcina protiv Kovid-19 nedavno je dobila odobrenje za hitnu upotrebu od strane Uprave za hranu i lekove (FDA) nakon što je dobila „zeleno svetlo“ za prelazak na fazu 2 pre objavljivanja rezultata prve faze. Modernin predsednik dr Stiven Hoge nedavno je rekao da kompanija sada očekuje da započne poslednju,treću fazu testiranja ovog leta. Pored podrške FDA, Moderna je takođe dobila značajna finansijska sredstva američke vlade (438 miliona dolara) od Biomedicinske uprave za napredna istraživanja i razvoj (BARDA), divizije HHS-a koju nadgleda pomoćnik sekretara za pripremu i reagovanje HHS-a (ASPR) Robert Kadlec.

Moderne ima i podršku (CEPI)Koalicije za inovacije i spremnosti za epidemije , koju su 2017. osnovale Svetski ekonomski forum i Fondacija Gejts. Modernina vakcina Kovid-19 je takođe dobila dodatne milione od dugogodišnjeg pomoćnika Moderne Bila Gejtsa. Gejts je nedavno napisao ushićeni članak u kome je Moderninu vakcinu protiv Kovid-19 opisao kao „najuzbudljiviju“.

Vitni Veb objašnjava Gejtsov „filing“ za Modernu činjenicom da je suosnivač Moderne, Robert Minder i Robert Langer, milijarderovi saradnici čija je laboratorija razvila Gejtsov identifikator markera, vakcine „kvantna tačka“, koji je „vidljiv pomoću posebne kamere za pametne telefone i aplikacija“. Časopis Science Alert kontroverzni marker je ocenio kao“ sistem praćenja niskog rizika“. Langer i Gejts ranije su razvili „mikročip za kontrolu rađanja“ koji se ubacuje u telo žene i koji oslobađa kontraceptive. Čip se može uključiti i putem vajrlesa.

Dr Tal Zaks je čovek koji nadgleda „predklinički razvoj, klinički razvoj i regulatorna pitanja“ za Modernu i sve njene satelitske firme. Započeo je karijeru u Glaco Smith Cline -u baš kao i Monsef Slauiji koji je pre dve nedelje imenovan za prvog Trampovog menadžera borbe protiv
Korone. U razgovoru na platformi TED-tok 2017. godinu, dr Zaks je dugo govorio o tome kako vidi mRNA vakcine i njihovu budućnost. U emisiji pod naslovom „Mogućnost uništavanja gena za iskorjenjivanje bolesti“, dr Zaks opisivao je Moderninu mRNA kao proizvod koji se čineći stalne izmene na ljudskim genima sukobljava sa konkretnim problemom. On je kazao da se genetski materijal u mRNA vakcinama „razgrađuje“ tokom vremena i ne menja trajno ljudsku genetiku
odnosno DNK.

Tokom leta do 150.000 ljudskih zamorčića biće cepljeno varp-vakcinom

Moderna i slične kompanije „zapravo hakuju softver života i to je način lečenja bolesti u budućnosti-rekao je dr Zaks opisuje mRNA kao „kritičnu informaciju koja određuje šta ćelija u stvari da radi“. Rezime Zaksovog razgovora objedinjuje njegov pogled kao sledeće jednostavno pitanje:

– „Ako su naše ćelije hardver, a naš genetski materijal operativni sistem, šta ako možemo promeniti nekoliko linija koda?“

Takođe se kaže da Zaks smatra da je budućnost „personalizovanog leka“ „vakcina za uređivanje gena prilagođena imunološkom sistemu svakog pacijenta.“

Ted Talk posebno predstavlja ključnu tačku koju Zaks previđa, naime da uređivanje gena može „promeniti čitavu ljudsku vrstu – zauvek“.

Primećuje se da Zaksove izjave zabrinjavaju iz više razloga, uključujući činjenicu da DARPA – „strateški saveznik“ Moderne- takođe otvoreno finansira istraživanja čiji je cilj „reprogramiranje gena“ i „manipulisanje genima za borbu protiv virusa“. Virusi kao takvi ipak pomažu ljudskom telu da odoli infekciji.

Sa tako trajnom tehnologijom menjanja gena velikom brzinom kojom nastaje prva vakcina protiv Kovid-19 duboko je zabrinjavajuće zbog potencijalno dalekosežnih posledica koje mogu da uslede po čovečanstvo.

Priča od Remdesiviru kompanije Gilead koji je slavljen kao prvi uspeh Tima Bele kuće dobila je i svoju drugu stranu u najcenjenijem Američkom medicinsko časopisu Nev England Journal of Medicine. Prema ključnoj studiji na ispitivanju efikasnosti u grupi od 1063 odraslih i dece (podeljeno u dve grupe, jedna je primala placebo umesto remdesivir ) pomaže samo onima koji se nađu u najgorem stadijum bolesti – na dodatnom kiseoniku. Studija nije otkrila značajnu korist od remdesivira za one koji su zdraviji i kojima nije potreban kiseonik, ili one koji su bolesniji, i kojima je potreban respirator.

Ispostavilo se da je Studija Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti (Fauči) rano procenila korist od leka koje je dovelo do odobrenja remdesivira pre nego što je kompletno ispitivanje završeno.

Samo ne hlorokin

Časopis za virologiju – službena publikacija Nacionalnog instituta za zdravlje dr Faučija – objavio je 22. avgusta 2005. godine članak pod blokadom, pod naslovom-pripremite se za ovo:

„Hlorokin je moćan inhibitor korovirusne infekcije i širenja SARS-a! „Izveštavamo“ da hlorokin ima snažno antivirusno dejstvo na SARS-KoV infekciju ćelija primata. Ovi inhibitorni efekti su primećeni kada su ćelije tretirane lekom pre ili posle izlaganja virusu, što sugeriše i profilaktičku i terapijsku prednost.“

Skrivena studija o efikasnosti leka od pet dolara koja je ponovo počela da kruži Amerikom dokazuje da je dr. Fauči već 15 godina zna da hlorokin i još blaži derivat hidroksihlorokvin leče koronavirus („terapeutski“) plus sprečavaju buduće slučajeve ( „profilaktičko dejstvo“).

Hlorakin

Takojftina tableta funkcioniše i kao lek i kao vakcina. Sam Antoni Fauči 2005. godine se potpisao ispod tvrdnje:“Koncentracije od 10 M potpuno su ukinule SARS-KoV infekciju.“ Faučijevi istraživači dodaju: „hlorokin može efikasno da smanji stvaranje infekcije i širenje SARS-KoV.“

Podjelite tekst putem:

1 thought on “Korona igranka i Moder(ni)na vremena

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *