Короном против Цркве

Већ неколико мјесеци свијет је обједињен у борби против пандемије коју је изазвао коронавирус. Милиони заражених и стотине хиљада пострадалих су биланс борбе која још увијек траје са овим невидљивим непријатељем. Са тим се суочава и Црна Гора.

Умјесто свеопштег договора, заједништва и стварања амбијента у коме ћемо једни другима почети да вјерујемо и да тако сложно прођемо са што мање последица и оних здравствених, али и осталих, грађани Црне Горе, нарочито православни суочени су са својеврсним прогоном. Један дио јавности, не бира средства да се обрачунава са неистомишљеницима а на првом мјесту са Црквом Христовом.

Богоборни текстови, бесрамне лажи, подметања, примјена селективне правде, привођење свештеника, па чак и митрополита Амфилохија без икаквог повода и разлога, затварањем храмова, тјерање вјерника да не могу приступити црквама, без икаквог правног основа и важећег прописа, само су дио јединственог насиља на савјест и мисију Цркве и чин по коме ће се памтити ови мјесеци борбе против коронавируса.

Све је то изазвало још веће неповјерење оних који су кроз величанствене литије показали част и достојанство истинске Црне Горе. У овој рубрици ћемо се бавити неким од тих злонамјерних подметањима Цркви и вјерном народу.

Једна од последњих срамних случајева је и позив Митрополиту и свештенству да се јаве полицији и тужилаштву због наводног кршења мјера само зато што су обавили опијело и сахрану упокојеном историчару др Владимиру Јовићевићу.

Ево како је адвокат Велибор Марковић на свом фејсбук профилу објаснио овај чин:

“Уставност и законитост прије свега. А када се говори о томе, то значи и Уставом прописана равноправност, односно једнакост како у правима, тако и обавезама. Ако тога нема, нема ни правне сигурности; непринципијелна и селективна примјена прописа гора је од анархије. Због тога, ако је на молитви за упокојеног – црквеном опијелу било преко 10 људи, онда их треба саслушати и процесуирати. Али прије процесуирања утврдити ко је тај једанаести ,,противправни”, а не да наши органи гоњења произвољно одређују, односно бирају ко је тај међу њима. Исто и када су у питању радници на грађевинама. А онда и радници полиције и медицинско особље испред КЦ-а у Подгорици, када прије неку вече у групи од преко 30 људи аплаудираше једни другима. Постоји и снимак као доказ. Пошто се међусобно аплаудирање не може подвести под вршење службене дужности, нити другим пословима од јавног интереса. Оно, понављам, ако ћемо већ да будемо принципијелни. Или у оваквим ситуацијама треба имати мало више слуха, осјећаја за реалност и прије свега правилно правно тумачити мјере. Посто се свештена лица не могу сматрати дијелом групе људи која сахрањује ближњег; они су лица са стране, која су дошла да обаве своју вјерску, тј. службену дужност и оду. Осим ако нећемо да у тих десет дозвољених убрајамо и оног који помаже свештенику да врши службу, звонара цркве ако се објекат налази у непосредној близини гробнице, возача погребног возила, оног који гура погребна колица и најмање два гробара. Да се, што би наш народ рекао ,,не би купиле труње” и непотребно стварала сумња у искрен мотив стриктне примјена прописа, а не нечег другог.”

На друштвеним мрежама је и у оригиналном МИМ формату дат коментар овог непринципијелног и злонамјерног спровођења прописа.

(Митрополија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: