Kosovka devojka za 21. vek

Piše: Nikola Trifić

Pitali su me na koga anđeli liče — pokazao sam im njenu sliku. Pitali su me kako anđeli pišu — pročitao sam im njenu pesmu. Pitali su me kako anđeli hodaju — pokazao sam im njene tragove. Pitali su me za ime jednog anđele — rekao sam im njeno ime. Rekao sam im: Nevena Milosavljević.

Koliko god da vam se ove reči čine preterane i pretenciozne; možda kao previše poetične i nežne u vremenu opšteprihvaćene verbalne grubosti i prostote; u dobu u kojem je postalo sramota diviti se nečijoj izuzetnosti i nečijem svetlom primeru — verujte  — kada se budete upoznali sa likom i delom ove neverovatne mlade dame i sami ćete o njoj misliti isto! Šta više, siguran sam da će vaše impresije biti još jače. U ovom već prozvanom i prokazanom „vremenu prostote“ koje sve više liči na nus proizvod ljudskih sirovina; na sliku i priliku kapitulacije morala i ljudskosti pod naletom nagona; život i rad ove devojke se ne može tretirati drugačije nego kao pozitivan primer!

Mlada pesnikinja iz Zvečana Nevena Milosavljević nedavno je objavila svoje debitansko književno delo — zbirku pesama po imenu „Istočnik“. Kako je dobar deo kritike na prvu ocenio „Istočnik“ bi mogao da bude prekretnica u savremenoj srpskoj poeziji — njeno vraćanje prefinjenim pesmama koje su u osnovi lirske, ali pre svega njeno vraćanje pesmama koje kombinuju dubinu emocija, širinu misli i lepotu izraza. Ukoliko čitate „Istočnik“ prvo što će vam upasti u oko i zagolicati dušu je veliki broj tema kojima se autorka bavi: Ljubav, nada, čežnja, razočaranje i rezignacija; neko ponovno rađanje  — a sve kroz prizmu vere, ističući Boga kao osnovnu vertikalu duhovnog — ujedno i jedinog  realnog i ispravnog sveta koji mora pobediti materijalni.

Nevena Milosavljević je 1990. godište; potiče iz Leška u opštini Leposavić, a danas sa suprugom Petrom i sinovima Boškom i Avramom živi u Zvečanu. Diplomirala je na katedri za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde trenutno pohađa master studije. Pre zbirke „Istočnik“, kao lektor, recezent i urednik, sarađivala je na više od pedeset što poetskih, što proznih književnih ostvarenja raznih autora. U poslednje četiri godine čest je učesnih mnogih pesničkih konkursa i takmičenja, i do sada je dobila više od 20 domaćih i stranih nagrada i priznanja, a taj podatak posebno tera na poštovanje ako se zna da Nevena nije član nijednog književnog udruženja, kao i nijedne društvene ili političke stranke i organizacije.

Ipak, činjenica da nema člansku kartu pripadnosti bilo kome, ne sprečava ovu mladu Kosovku da bude vrlo aktivna po pitanju borbe za prave vrednsti i društvenog aktivizma koji za cilj ima promociju tradicije, kulture, humanizma i odbrane „srpskog Kosmeta“! Nedavno je organizovala aukcijsku prodaju određenog broja primeraka svoje zbirke „Istočnik“, a sav prikupljeni novac namenila je lečenju jedne svoje teško bolesne sugrađanke! No, ako u razgovoru sa Nevenom pomenete Kosovo i tu stanete  — u startu će vas ispraviti! Reći će vam: Kaže se Kosovo i Metohija — nikako drugačije! I upravo su Kosmet, pravoslavlje i njena porodica osnovni motivi s kojima ova pesnikinja korača kroz život i poeziju. Takođe, prošlogodišnje litije u Crnoj Gori koje je Nevena zdušno podržavala i kroz javne istupe i samim  svojim prisustvom, dale su joj dodatni motiv da nastavi sa radom na novoj zbirci pesama „Duhovnice“ koja će biti strogo duhovne i verske tematike, a za koju je blagoslov dobila lično od pokojnog mitropolita crnogorsko-primerskog Amfilohija Radovića.

SRBIJO STAVI PRST NA ČELO!

Podnaslov „Srbijo stavi prst na čelo“ je samo blaža verzija od onih surovih i rogobatih — a za ovu priliku možda i ispravnijih reči: Srbijo stidi se! Bez obzira na sve svoje kvalitete; na fakultetsku diplomu, kao i na već stečenu visoku kompetenciju u domenu književnosti — Nevena je i dalje nezaposlena! Ako joj je uslovno rečeno za „utehu“, društvo na birou pravi joj njen suprug Petar — još jedan vlasnik visokoškolske diplome u kući Milosavljevića; diplome koja od njihove opštine nije prepoznata kao potrebna. Dvoje mladih i obrazovanih ljudi — roditelji dva sina! Dvoje ljudi koji uporno ostaju da žive tamo gde je danas najteže i živeti i preživeti, nemaju ni najmanji stimulans od države, čak ni taj da im se u najboljim i životno najjačim godinama kroz posao za koji su se školovali omogući da ostvare svoju egzistenciju.

Paradoksalno je to — da njihova opština Zvečan, kao i obližnja Severna Kosovska Mitrovica, prema dostupnim podacima zajedno imaju svega 7% stanovnika sa fakultetskim diplomama, dok na pozicijama u raznim državnim institucijama koje i dalje čvrsto drži Republika Srbija — a na kojima po slovu zakona moraju biti zaposlene osobe za fakultetskim obrazovanjem, radi više od 30% kadra srednjoškolskog obrazovanja!? Potezati priču: kako i zašto — nema potrebe! Znate i sami. Otvorimo oči! Zapitajmo se: Šta to danas bolje čuva i srpski Kosmet, i uopšte Srbiju i opstanak biološke mase našeg naroda od ovakvih ljudi?! Borba za te ljude, ujedno je borba i za one prave vrednosti na koje se svi često pozivamo. Konkretno na primeru Nevene — teško je zamisliti da osoba do tih godina na privatnom, kao i na poslovnom planu — što su u njenom slučaju obrazovanje i književnost može postići više. Da ponovim: Profesorka srpske književnosti i jezika; recezent, lektor i urednik na 50 književnih dela; autorka fantastične zbirke „Istočnik“; dobitnica dvadesetak domaćih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja; takođe autorka koja u najavi sprema novu zbirku koja će biti omaž srpskoj duhovnosti, kulturi i tradiciji, odnosno Svetosavskom korenu srpskog naroda.

Predstaviti i promovisati ovu devojku kao pozitivan primer naše epohe — boriti se za Nevenu i razne druge „Nevene“ širom Srbije danas, znači boriti se za bolje sutra naše dece i naših unuka! Jer, možda nam recimo, baš ti naši unuci sutra neće oprostiti ako se prema svetlim primerima svog vremena ponašamo ravnodušno! Nevenu Milosavljević mi danas možemo naći u Zvezanu na severu srpskog Kosmeta, dok će je oni verovatno — zajedno sa ostalim velikanima naše poezije naći i pronaći u lektiri srpske književnosti. Pročitajte pesme i upoznajte se sa radom ove pesnikinje — nije teško zaključiti, da će joj jednom tamo i biti mesto.